Glavno jelo neformalne večere

Neformalni sastanak šefova država i vlada EU koji je zamislio predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej u formatu večere, sazvan je radi „brejn storma“ o problemima ekonomskog napretka. Ali jedno od glavnih „jela“, mada i ne prijavljenih u meniju, očigledno će biti opet Grčka. Biti ili ne biti za nju u zoni evra? Lideri G-8 su naredili da bude! A bitanska kompanija De La Ru, koja proizvodi valutu za razne zemlje, već je, kako saopštava Rojters, pripremila opremu za štampanje drahme. Ne zna se kako će se završiti izbori za grčki parlament, zakazani za 17. juni. Da li će biti formirana radno sposobna vlada, da li će Atini poći za rukom da nađe konsenzus o merama stroge štednje i dobije obećanih 130 milijardi evra od EU i MMF. A to znači zadržati se na ivici provalije...

Razmatramo situaciju sa prvim ministrom ekonomije Ruske Federacije (1992-1993), predsednikom banke Ruska finansijska korporacija Andrejom Nečajevom.

Sa velikim stepenom varovatnoće, više od 50%, Grčka će ipak napustiti zonu evra. Evropski lideri već treba da pređu sa grčkih problema na spas sopstvenog bankarskog sistema i pre svega onih kreditnih ustanova koje će postradati u slučaju grčkog bankrotstva. Ako se realizuje najgori scenario, evro će pretrpeti jak udarac. I glavno pitanje je da li će proraditi efekat domina, tačnije da li će moći da se zaustavi proces, neće li zatim krahirti Portugalija i Španija? Jer takav teret Nemačka i Francuska više neće moći da povuku. To znači da će se zona evra kao institucija naći u opasnosti.

Izračunato je: izlazak Grčke iz valutnog saveza koštaće je 2-5% unutrašnjeg bruto proizvoda, ili 235-780 milijardi evra. Pri tome troškovi Francuske se procenjuju na 50, a Nemačke na čitavih 90 milijardi evra! Postradaće i Rusija. Drahmagedon može da izazove veliku krizu i pad potražnje kod našeg glavnog trgovinskog partenra, sniženje cena energtenata. Ne treba li Moskva da pomogne u rešavanju grčkih problema, na primer preko MMF? Andrej Nečajev ističe:

Ovi problemi nažalost nisu rešivi u postojećoj konstrukciji. Izuzev očajničke varijante – otpisivanja svih dugova, što je ekvivaletno izlasku iz zone evra. Ali tada će Grčka postati za dugi niz godina nešto poput bolesnog deteta EU. I novac još više niko neće dati. Što se tiče Rusije, nama je teško da utičemo na situaciju preko MMF. Imamo tamo svega 2,39% ukupnog broja glasova, što, naravno, nije normalno. Ocenjujući situaciju u valutnom savezu, vidim sudbinsku grešku koja je dovela do katastrofe. Ekonomiju su žrtvovali politici kada su radi ideje jedinstvene Evrope počeli da zatvaraju oči pred kršenjem sopstvenog zahteva – 3% praga nacionalnog budžeta. Svi su počeli da ga ignorišu. Samo jake zemlje su uspevale da zaliju pukotinu novce, a slabi, kao i uvek, našli su se u provaliji.

Život posle evra. Kakav će on biti? Zemlja sa devalviranom drahmom neće moći da kupuje naftu, gas, lekove. Armija i policija koje ostanu bez benzina i plata osuđene su na nedelovanje. Dalje sledi anarhija. Tako neki crtaju sliku. Nije li vam žao Grka? Nečajev iznosi svoje mišljenje.

Možda ću se učiniti nemilosrdnim čovekom, ali meni ih nije žao. Oni su živeli preko sredstava i birali one vlade koje su i realizvovale politiku života iznad mogućnosti. Ma koliko to bilo paradoksalno, izlazak iz zone evra ne treba da plaši Grke. On će im pružiti ozbiljan predah, rešiti lokalne dužničke probleme. Ali dalje će morati da žive prema sopstvenim resursima. Inače će uslediti kolaps ekonomije. Dramatična rešenja će morati da donosi grčko društvo i njegovi političari.

Shvatajući to, Brisel gradi planove za oživljavanje ekonomije Grčke i EUu celini. Evropska statistička služba proriče nulti ekonomski rast u savezu za 2012. godinu. Hvala što nije negativan, kao što je bilo u prethodoj prognozi! Kažu da je za večerom predsednik Evropske komisije Barozu objaviti da će biti uvećan fond Evropske investicione banke i uvedeni projektni bondovi. Zarada od njih treba da ode na infrastrukturne projekte, otvaranje radnih mesta. Istina, evropska mašinerija nije okretna. I pitanje je da li će na vreme biti sakupljena sredstva i da li će biti izbegnuta najgora varijanta razvoja događaja...