Ugovor potpisan – ekolozi iznose pitanja

Kina je počela da angažuje zapadne kompanije za vađenje škriljnog gasa. Kineska nacionalna kompanija nafte i gasa potpisala je odgovarajući sporazum sa  Royal Dutch Shell. Shell će se baviti istraživanjem i vađenjem gasa u provinciji Sečuan.

Na teritoriji NR Kine nalaze se najveća nalazišta škriljnog gasa u svetu. Prema proceni stranih eksperata komercijalne rezerve iznose oko 36 biliona kubnih metara. Sami Kinezi za sada iznose skromnije podatke: prema zvaničnim kineskim procenama rezerve iznose preko 25 biliona kubnih metara. Ali i to čini oko 20% svetskih rezervi i 8 puta više nego zalihe tradicionalnog prirodnog gasa u nedrima Kine. Međutim, za sada nema komercialnog vađenja takvog gasa. Uglavnom zbog visoke cene postupka. Potpisivanje prvog sporazuma sa zapadnm kompanijom govori o namerama Kine da forsira radove na razradi bogatih nalazišta škriljnog gasa.  

Kineske vlasti očekuju od ugovora sa Shell pre svega osvajanje savremenih tehnologija. Englesko-danska kompanija – jedan je od svetskih lidera u ovoj oblasti. Problem vađenja škriljnog gasa izazvan je time što se on nalazi u manjim izolovanim „džepovima“ (kolektorima). Za njegovo vađenje ranije je bilo potrebno praviti veći broj bušitina, a svaka zasebna bušotina davala je veoma malu količinu gasa. Savremena tehnologija vađenja škriljnog gasa podrazumeva prodor jedne vertikalne bušotine i nekoliko horizontalnoh – dužine do tri kilometara. U bušotine se upumpava mešavina vode, peska i hemikalija. Usled hidrauličnog udara zidovi gasnih kolektora se ruše, i gas se izvlači na površinu.

Efikasnost tehnologije koja će se primenjivati u Kini ne izaziva sumnje. Istina postoje pitanja u vezi bezbednosti takve tehnologije, rekao je u intervjuu za „Glas Rusije“ eksperat za ekološke probleme dopisni član Ruske akademije nauka Vladimir Gračev:

Sada postaje jasno, da se javlja niz novih problema, među njima i ekoloških. Kod mnogih eksperata, vađenje i korišćenje škriljnog gasa izaziva negativne ocene. Bez dovoljnog iskustva teško je proceniti moguće posledice. Ali u svakom slučaju mora se obaviti svestrana procena kako pozitivnih, tako i negativnih aspekata vađenja škriljnog gasa.

Kako je konstatovao eksperat, prilikom vađenja škriljnog gasa dolazi do velikog gubitka metana, što vodi ka porastu efekta „staklene bašte“. Međutim, najozbiljnija protivljenja ekologa nastaju povodom „hemijskog koktela“, koji se ubrizgava u bušotine. Analize, koje su izvršene u američkoj državi Vajoming, gde se nalaze velike rezerve škriljog gasa, pokazuju da hemijske materije, koje se koriste za cepanje slojeva, mogu da prodru u podzemne vode. Jedna operacija hidrauličnog udara može da zahteva oko 300 tona hemikalija.

Tehnologija vađenja škriljnog gasa, koja će se primenjivati u Kini, zahteva veliki utrošak vode. Usled toga, zagađena voda će dospevati u zemljište, koje će akumulisati opasne hemikalije. U gusto naseljenoj provinciji Sečuan to može da prouzrokuje degradaciju tla i vidljivo smanjenje poljoprivredog zemljišta. To će izazvati porast socijalne zategnutosti i masovne proteste poljoprivrednika, a da ne pominjemo, da intenzivno vađenje škriljnog gasa može negativno uticati na stanje šuma, - osnovno utočište simbola Kine – bambusovogo medveda (velike pande).