Na dan dobrovoljnih davaoca krvi, svako može postati heroj

"Svaki davalac krvi je heroj.“ Pod ovim motom, obeležava se ove godine Svetski dan davalaca krvi. Ovaj je dan zvanično utvrđen u maju 2005, na 58. skupštini Svetske zdravstvene organizacije, i od tada se svake godine obeležava 14. juna.

Datum nije izabran slučajno. Na današnji dan, rođen je austrijski lekar Karl Landštejner, koji je 1930. godine dobio Nobelovu nagradu za otkriće krvnih grupa. To je omogućilo da se leče mnoge bolesti transfuzijom. Prema statistici, globalno, potreba za ovim zahvatom, javlja se svake sekunde. Svakom trećem stanovniku Zemlje jednom u toku života trebala je transfuzija, rekao je zamenik direktora Istraživačkog centra za hematologiju Mihail Aleksanjan.

„Ako nema donatora ili neke komponente krvi, lečenje mnogih bolesti je jednostavno nemoguće. Dakle, bez transfuzije krvi, medicina ne postoji. Jednom godišnje, predsednik Sjedinjenih Američkih Država donira krv, a to se prikazuje na svim kanalima. Mi radimo istu stvar i objavljujemo da nije štetno, to je humanitarna akcija i trebalo bi da ljudi shvate da je to njihova građanska dužnost.“

40-tih godina 20. veka, dobrovoljno davanje krvi širom sveta počelo je da se razvija kao državni sistem. Najmoćnija Služba transfuzije krvi bila je u SSSR-u. Tokom Drugog svetskog rata, bilo je pet miliona donatora koji su, prema rečima stručnjaka, spasili sedam miliona života. Tada je osnovana posebna nagrada „Počasni donator" koja je uručivana onima koji su mnogo puta donirali krv. Nakon kolapsa Sovjetskog SAveza, sistem transfuzije bio je u dubokoj krizi. Tokom 90-tih godina, značajno je smanjen obim krvi. Ali, danas situacija je poboljšana 2008.godine, zahvaljujući Federalnom programu. Njegov cilj - da se postigne 24 donatora na 1.000 ljudi, rekao je zamenik direktora Fonda „Podari život" Marija Jablonceva:

„Sada možemo videti plakate na ulicama, izveštaje na televiziji, pročitati u novinama da je davanje krvi zapravo način da sačuvate nečiji život. Ljudi čitaju, gledaju, i mnogo mladih ljudi reaguje na poziv, dolazi u stanicu za transfuziju krvi, i pošto jednom ili dva puta prođu proceduru, počinju da doniraju krv redovno.“

Danas se u svetu bave pokušajima proizvodnje veštačke krvi, koja bi mogla da zameni prirodnu. Međutim, ove zamene za krv su u stanju samo da prenose kiseonik, ali ne i da obavljaju druge funkcije krvi. Dakle, bez dobrovoljnog davanja krvi, čovečanstvo, za sada ne može.