Visoke škole stvaraju moralni pravilnik

Ruske visoke škole spremaju za jesen sopstveni etički pravilnik. One su došle do zaključka da moraju da slede zajedničke moralne orijentire, jedinstvenu korporativnu kulturu. Međutim, na pitanje - hoće li ona biti za pedagoge i studente bič ili šargarepa - za sada ne postoji tačan odgovor.

Da li je moguće obnoviti poverljive odnose između studenata i predavača uz pomoć neke moralne povelje – veliko je pitanje. To, što nacrt pravilnika časti visoke škole pripremaju svi – i Ruski savez rektora (RSR), i obični pedagozi, i studenti, ne čini ga lekom od rascepkanosti na univerzitetima. Inače, glavno je da su život visoke škole odlučili, najzad, da osmisle sa gledišta morala, jer u poslednje vreme o njemu su raspravljali uglavnom u terminima ekonomije. Svi razgovori o vaspitanju i poverenju između pedagoga i studenata postali su prazno-retorijski.

U obrazovanju, kao i inače u društvu, došlo je do inflacije moralnih vrednosti, - objašnjava generalni sekretar RSR Olga Kaširina. Univerziteti su preživljavali kao su mogli, predavači radi prihvatljivih zarada radili su u nekoliko visokih škola istovremeno. Da je zarada bila normalna, a konkurs predavača ozbiljan, bilo bi više odgovornih pedagoga, - kaže rektor VGIK-a Vladimir Mališev. Možda je problem u izvesnoj meri pojednostavljen, međutim, potrebno je vratiti predavču samopoštovanje.

"Za sada se pedagozi često osećaju poniženim, studenti ponekad pogrešno razumeju njihovu ulogu. Nije tajna, da bogati mladi u elitnim visokim školama vide u pedagozima osoblje za servisiranje. Između učitelja i učenika kao da je neko zabio klin, - smatra ekspert Društvene komore Maksim Miščenko."

U našim visokim školama niko se ne bavi vaspitanjem. Postoji utisak da predavač oseća, strah kada prenosi znanje studentu, jer on je ne sledbenik, već konkurent, koji ima veliku energiju i mladost, zato bi na kraju krajeva mogao da ga potisne iz struke.

Danas je za visoke škole došlo vreme da «skupljaju kamenje». Jasno je: da nije ideju razrade korporpativnih pravila časti izneo u februaru Vladimir Putin, zajednica visokih škola bi sama došla na tu ideju. To se desilo pre nekoliko godina u nekim visokim щkolama. Recimo, univerziteti Belgoroda su već usvojili svoju moralnu povelju. U nekim visokim školama postoje nezvanična korporativna pravila – naprimer, u visokoj školi filmske umetnosti. Za sada su svi ti moralni zaveti zapravo preporuke, koje nemaju pravnu snagu. Međutim, nije isključeno da one mogu biti unete u Satut univerziteta i kolektivni ugovor, onda će postati zahtevi.

Glavni zadatak etičkog pravilnika je pre svega očuvanje vrednosti visoke školske spreme, - kaže generalni sekretar RSR Olga Kaširina.

 

"Sada ima mnogo činilaca koji odvlače pažnju. Mnogi predavači i dalje rade istovremeno u različitim visokmi školama. I studenti moraju uz studije da rade. Često u toj sujeti zaboravljamo, zašto su oni došli na univerzitet. Oni dolaze radi naučnog dijaloga, generisanja novog znanja i formiranja oglednih modela društvenih veza."

U nacrtu pravilnika, koji su pripremile visoke škole, pominju se vrednosti visoke škole kao što «služenje» i «akademske slobode». Međutim, te zapovesti nisu konkretne, i to ne samo za studente. Mogu da budu shvaćeni oni rektori, koji ne vide smisla u usvajanju nekonkretnog moralnog pravilnika visokih škola. Napomene skeptičara su logične: zar je malo običnih opšteljudskih etičkih normi? Neće li školski proces u tom slučaju potonuti u moralizatorstvu?

Mnogi se sećaju kako su obrazovanje sputavale sovjetske ideološke dogme. Ne bi trebalo da se etički pravilnik pretvori u bič, koji kažnjava i za najmanje grehe. Pre bi on trebalo da bude šargarepa, stimulansa za služenje univerzitetu. U drugom slučaju o kakvom «služenju» može da se radi?

Sve te finese nacrta etičkog pravilnika zajedno će razmatrati rektori, predavači i studentski savezi. Krajem godine mora da bude formirana jedinstvena koncepcija tog dokumenta. Jasno je da će rasprava biti žučna, jer je reč o samoograničenju i normama samodiscipline. Danas se već ne čini banalnom očigledna stvar: etički pravilnik mora da postane pravilo svakodnevnog života. Između ostalog, ne samo u visokim školama.