Koliko iznosi obeštećenje za jedan dan u paklu?

Povodom nedavne vesti da je vlada Srbije predložila da se nekadašnjim zatočenicima sa Golog Otoka isplati obeštećenje za ono vreme koje su proveli na tom zloglasnom mestu, i to u iznosu od 6 evra za svaki dan boravka u zatvoru, oglasili su se neki od njegovih bivših zatvorenika, tražeći mnogo veću sumu za teške patnje koje su tamo doživeli.

Dakle, šta je bio Goli Otok i zbog čega je na toliko lošem glasu?

Radi se o nenaseljenom ostrvu u Hrvatskoj, na kome je od 1949. godine postojao logor za jugoslovenske političke zatvorenike, nakon Titovog sukoba sa Staljinom. Tokom prvih osam godina tamo je bilo zatočeno 16.000 ljudi, od kojih je više stotina tamo i podleglo, usled teško opisivog psihičkog i fizičkog malteretiranja,neizdrživih uslova i veoma teškog rada. Po opisima samih zatvorenika, hrana je bila vrlo loša, higijenski uslovi su bili katastrofalni, a harale su i brojne bolesti.

Oni su tamo dospeli uglavnom zbog toga što ih je tadašnji režim Josipa Broza Tita optužio za izražavanje naklonosti Staljinu i Sovjetskom Savezu. Posle obične izjave u tom smislu, jednog nepodobnog političkog vica ili često i lažnih optužbi, svi oni su u najkraćem roku bili optuživani i prebacivani na Goli Otok. Po mnogim svedočenjima, ljudi su tamo završavali čak i samo zbog toga što ih je neko prijavio tadašnjoj policiji da su slušali Radio Moskvu ili da su imali pozitivno mišljenje o Staljinu.

Među logorašima je bio naročito visok procenat narodnih heroja, doskorašnjih ministara, predratnih komunista i uglednih ljudi, a upadljiva je bila i njihova nacionalna struktura, zato što je ubedljivo najviše bilo Srba, skoro polovina svih zatvorenika, a takođe i Crnogoraca, koji su činili čak jednu petinu.

Ni međunarodni Crveni Krst, a ni bilo koja druga međunarodna humanitarna organizacija nije nikada posetila to ostrvo, a danas je Goli otok ponovo nenastanjen, i posećuju ga jedino malobrojni turisti.

Na prostoru bivše Jugoslavije, samo Hrvatska i Slovenija su dosad ponudile finansijsku odštetu svojim građanima koji su bili zatvoreni na Golom Otoku. Tako je, na primer, Slovenija isplatila po 6.300 evra za svaku godinu zatočeništva u tom logoru, a Hrvatska je bivšim zatvorenicima omogućila i povlašćene penzije, dok sve ostale bivše jugoslovenske republike još uvek nisu obeštetile svoje državljane.

Dakle, kao što smo rekli, nedavno su se i srpske vlasti oglasile po tom pitanju, nudeći već pomenutih 6 evra na ime obeštećenja po svakom danu mukotrpnog života na tom neslavnom ostrvu.

Ono što je interesantno u ovom slučaju, to je svakako - na koji način se izračunava iznos kojim se obeštećuje nečija duša i telo, pogotovo što u većini slučajeva nikakav novac ne može da bude istinska protivteža za učinjenu štetu bilo kom čoveku?

Razumljivo je da u ispražnjenoj državnoj kasi nedostaju finansijska sredstva za sve mnogobrojne tekuće potrebe, no u ovom momentu je ipak zanimljivo uraditi poređenje sa uobičajenim primanjima u zemlji. Naime, ako pođemo od činjenice da prosečna srbska plata trenutno u najboljem slučaju jedva dobacuje cifru od oko 350 evra, to znači da prosečna cena rada po jednom danu iznosi oko 12 evra.

Ako zatim uporedimo tu prosečnu dnevnicu od 12 evra, sa ponuđenom odštetom u iznosu od 6 evra, onda dolazimo do zaključka da – jedan dan teškog rada u logoru vredi samo koliko i pola dnevnice za današnjeg prosečnog zaposlenog čoveka.

Možda to zvuči pomalo apsurdno, ali zaista je tako.