Banke zone evra: izgubljeno poverenje

Za 28 milijardi dolara smanjile su se u prvom kvartalu 2012. godine investicije u Grčku, skoro isto toliko u Španiju, tvrdi Banka međunarodnih obračuna. Ostale su kratke zbog krize Irska – 55, Italija – 15 i Portugalija 13 milijardi dolara. Istovremeno na sever zone evra, kao i van njenih granica s juga kontinenta nastavljaju da utiču kapitali. U samo Nemačku, koja se smatra etalonom pouzdanosti, stiglo je za isti kvartal skoro 250 milijardi američkih dolara. Nemački bankari mozgaju kako da što profitnije rasporede suvišnu likvidnost. I ne nalaze ništa bolje nego da skladište višak u Evropsku CB. Kreditiranje realnog sektora ekonomije, da ne govorimo o uzajamnim zajmovima, čini im se nedovoljno pouzdanim poslom.

Tako smatra i nemački profesor Eberhard Šnajder sa univerziteta Zigen:

- Problem je u sledećem: smeštanjem novca u Evropsku CB dobijate odlične kamate. Banke idu tamo gde mogu da zarade više. Ako ECB prestane da isplaćuje kamatu za sredstva deponovana kod nje, niko im neće odnositi novac. Banke ne daju danas jedna drugoj zajmove zato što ne veruju jedna drugoj.

Ista situacija je i sa francuskim bankama. Po podacima Morgan Stenli, obim kredita koje su izdali zemljama zone evra od aprila 2010. godine umanjio se za polovinu – do 489 milijardi evra krajem maja tekuće godine.

Balkanizacija bankarkskih tržišta i izvor nestabilnosti sistema – tako ovaj proces nazivaju američki analitičari. Premeštanje sredstava sa juga u berićetnu Nemačku, Austriju, Francusku, Holandiju, Belgiju, dodatno pogoršava ekonomski disbalans u zoni evra. Kao na produ preopterećenom sa jedne strane. I to evropljanima ne donosi optimizam. O čemu svedoče rezultati anketiranja koje je upravo sprovela statistička agencija Eurobaromentar. Glavni zaključak je da je više od dve trećine stanovništva izgubilo veru u sposobnost EU da izađe iz krize.