Pol interesa

Rusija stavlja akcente u borbi za Arktik: na trasi Severnog morskog puta planira se stvaranje baza za ratnu mornaricu i pogranične službe. O tome je izjavio sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev na savetovanju u Krasnojarsku. Eksperti smatraju da je odluka doneta u pravo vreme: u poslednji period zemlje Arktičkog basena aktivnije traže ne samo ekonomske već i političke i vojne načine da se po bilo koju cenu utvrde u tom bogatom prirodnim resursima regionu.

Konkurentska borba za uticaj na Arktiku, posebno u vezi s promenom klime u tim geografskim širinama u poslednje vreme je zaoštrena. Danas se pet država Arktičkog regiona – Rusija, Danska, Kanada, Norveška i SAD nadmeću u osvajanju arktičkih prirodnih resursa. Zalihe ugljovodonika na Arktiku se procenjuju na četvrtinu svih zaliha koje još nisu otkrivene. Da bi se zadržala strateška pozicija u oblasti potrebna je adekvatna vojna snaga, sposobna da potencijalno odbije bilo koji pokušaj da se arktička bogatstva podele vojnim putem, objasnio je situaciju „Glasu Rusije“ vicepredsednik Akademije geopolitičkih problema Konstantin Sivkov:

- Borba za nalazišta ugljovodonika na Arktiku već sada se vode veoma aktivno. Drugi važan aspekat je u tome da je Arktički basen i Severni morski put najkraća morska komunikacija koja povezuje Evropu i Istok. U uslovima kada centar ekonomskog razvoja prelazi iz Evrope u Azijsko-Tihookeanski region, značaj tog puta je sve veći. Posebno u vezi globalne promene klima i oslobađanja Severnog morskog puta od leda. I onaj ko bude kontrolisao tu komunikaciju će imati veliki uticaj na globalni transport robe. Zato se sada tamo vodi žestoka borba.

Treba reći da Rusija nije prva država koja je najavila vojne baze na Arktiku. Vojno prisustvo svih arktičkih zemalja je u porastu, rekao je za „Glas Rusije“ predsednik društvenog saveta pri ministarstvu odbrane Rusije Igor Korotčenko:

- Praktično sve zemlje koje izlaze na Arktik aktivno jačaju svoj vojni potencijal. To se tiče SAD, Kanade, niza evropskih država. U celini trka u naoružanju na Arktiku je započela. Uzev u obzir da je Arktik predmet teritorijalnog spora, očigledno je da će na svim diplomatskim etapama glavni faktor koji omogućava uspeh u pregovorima biti vojna sila. S takvom tendencijom razvoja mi ne možeo da ne uvećamo svoj vojni potencijal.

Da podsetimo da je početkom godine o svojoj nameri da stvori arktičku bazu na ostrvu Kornuolis najavila Kanada. Sprema se da pojača svoje vojno prisustvo u Ledenom okeanu i Danska. Još 2009. godine ona je najavila stvaranje posebne arktičke vojne komande, a takođe snaga brzog reagovanja. Kroz godinu dana Norveška je prenela svoj štab na polarni krug, a SAD i Kanada održavaju na Arktiku vojne vežbe.

Komentar Konstantina Sivkova:

- Mogućnost postavljanja u regionu jakih sistema protivraketne odbrane, atomskih podmornica sa balističkim raketama će imati veliki značaj za sve globalne svetske pretendente na Arktik. Prema mojim podacima, američke podmornice stalno patroliraju u vodama Arktičkog basena, Barencovog mora, počev od 90-ih godina.

A što se tiče ruskih vojnih baza, mogle bi da se pojave na ostrvu Dikson u Karskom moru i u ušću Jeniseja i Lene. Ruska armija sprema arktičke brigade koje će moći da dežuraju u surovim klimatskim uslovima.