Štedeti ili trošiti?

O zavrzlamama ovog začaranog kruga piše naš posmatrač Petar Iskenderov.

- Ove godine se očekuje smanjenje suma koje potroši prosečna evropska porodica za hranu za 2,7 %. Stvar je u tome što potrošači aktivno koriste trgovinske usluge preko interneta. Pored toga smanjuje sa asortiman robe koja se kupuje.

To što stanovnici zemalja evrozone odustaju od poseta restoranima i skupim supermarketima izgleda opravdanom merom za prevladavanje krize samo na prvi pogled. Jer upravo rast kupovne moći može da uključi antikrizne mehanizme, podstakne rast proizvodnje i sfere usluga.

Ovu ideju je najdetaljnije objasnio ovih dana italijanski list L Espresso. Njegov autor Luiđi Zingales se odlučio na nedvosmislen poziv: „Došlo je vreme da se nezaposlenima daju pare“. Po mišljenju lista ekonomija Italije i drugih zemalja Južne Evrope rizikuje da propadne zbog suviše strogih mera štednje. Isto mišljenje deli predsednik Argentine Kristina Fernandes Kiršner koja je pozvala sunarodnike da manje štede i više troše da bi nacionalna privreda dobila impuls razvoja bez koga je nemoguće savladati krizu. Među evropljanima sličnih pogleda pridržava se novi predsednik Francuske Fransoa Oland. Pa i u SAD sve više interesuje indeks potrošačke aktivnosti nego diskontne stope i cene nafte. A federalni kancelar SRN Angela Merkel i dalje smatra budžetsku štednju ne samo najboljim već jedinim sredstvom za prevladavanje finansijske krize u Evropi.

Međutim danas je situacija potpuno suprotna i zasada nema preduslova za njenu korenitu promenu istakao je u razgovoru za Glas Rusije rukovodilac odeljenja za političke integracije Instituta Evrope RAN Nikolaj Kavešnikov.

- Sa jedne strane je jasno da ako je budžet zemlje deficitan; a ova ili ona zemlja ima veliki državni dug - rashode treba smanjivati. Sa druge strane sigurno je i to da smanjivanje tekućih rashoda podriva budući ekonomski rast. To se dešava pored ostalog i zbog rasta nezaposlenosti. To su osnovi ekonomske nauke. Evropski lideri i rukovodioci vodećih evropskih finansijskih institucija dobro razumeju ova dva scenarija. Međutim izgleda da u nastaloj situaciji začaranog kruga niko ne zna tačno šta da radi.

Nedavno je i Evropska komisija konstatovala da je glavna pretnja po ekonomije evropskih zemalja rast nezaposlenosti i smanjena potrošnja. Ali zasada evropske lidere više brine spasavanje bankarskog sistema nego prosečnog evropljanina.