NATO vojska namerno ne remeti promet droge iz Avganistana

Osnovna količina narkotika u Tadžikistan dolazi iz avganistanskih provincija Kunduz i Badahšan. Te teritorije se nalaze pod kontrolom nemačkog kontingenta grupacije NATO. Ali misija ignoriše karavane narkotrgovaca, koji menjaju heroin i opijum za oružje u susednoj republici.

Te dve provincije su s Tadžikistanom povezane automobilskim mostom preko reke Pjandž. Građen je specijalno za transport NATO snaga. Vlasti SAD su u projekat uložile više od 36 miliona dolara. Ali sada most koriste i obični trgovci među kojima ima dosta narkodilera. Upravo oni menjaju na tadžikistaskim pijacama heroin za oružje za Al Kaidu, Taliban i druge lokalne terorističke organizacije. A vojska se principijelno ne meša u poslove lokalnog stanovništva, tim pre u takvim regionima kao Badahšan, u kojima s vremena na vreme izbijaju neredi, govori glavni urednik informativnog portala „Avganistan.ru“ Omar Nesar.

- Vojska NATO od samog početka nije preuzela odgovornost za borbu protiv narkotika. Borba protiv narkotrgovaca može da pogorša odnos stanovništva prema strancima, i zato ne žele. Ali postoji verzija prema kojoj avganistanska ekonomija isuviše zavisi od novca zarađenog drogom, i da zato vojska zapadnih zemalja nije zainteresovana za to: slabljenje ekonomije može da stvori probleme. Što se tiče nemačkog kontingenta, prošle godine, kada su se u toj provinciji aktivirali militanti, nemačka vojska se skrivala u svojim bazama i zatvarala oči na sve što se dešava.

Čak je i oružani sukob u Badahšanu bio povezan s drogom. Avganistanski mediji pišu da se upravo u toj oblasti menja droga za oružje. Ali vojska bundesvera namerno ignoriše svoja direktna zaduženja, smatra stručnjak iz Centra za izučavanje savremenog Avganistana Nikita Mendkovič:

- Nemački kontingent faktički ignoriše odluku samita NATO u Budimpešti 2008. o učešću u antinarkotičkoj misiji u Avganistanu. Da, ta rezolucija ne predviđa da se uništavaju usevi opijumskog maka – to je posao avganistanske policije. Ali međunarodna vojska je uzela na sebe funkcije presecanja narkotrafika i uništavanje narkolaboratorija. Ali nemački kontingent je veoma pasivan. Organi državne vlasti u Avganistanu su veoma slabi, a trgovina drogom je osnov za postojanje oružane opozicije, radikalnih islamističkih ekstremista, pa i pokreta Taliban. Zato je ovaj biznis veoma rasprostranjen, i borba protiv terorizma je s tim u tesnoj vezi, što, očigledno neki evropski vojnici ne shvataju.