Ruski biznis po pravilima STO

Pregovori su tekli vrlo dugo – 18 godina. Počev od 2000. godine, oni su praćeni fundamentalnim reformama našeg pravnog sistema, sistema regulisanja spoljnotgovinske delatnosti, ekonimije, kao i različitim projektima koji su bili usmereni na buću adaptaciju za naše članstvo u STO.

Jedan od očiglednih pluseva pridruživanja STO je to što ruska preduzeća postaju punopravni članovi međunarodne ekonomije i dobijaju izlaz na nova izvozna tržišta. Barijere koje su izgradile neke zemlje na putu ruskoj produkciji sada će biti uklonjene, uveren je predsednik ruskog Saveza proizvođača žitarica Pavel Skurihin.

- Može se reći da imamo određeni proboj u odnosima sa Kinom. U maju već u okviru normi STO bio je usaglašen konačni memoramdum o unifikaciji fitosanitarnih nromi, tačnije to će nam dati mogućnost da otvorimo tržište Kine. U stvari ovo tržište je za nas jedno od perspektivnih, pošto, bez obzira na to što se Kina strateški trudi sa odigura sebe sama, između ostalog ratarskim proizvodima, ipak svake godine kupuje izvesni obim.

Prema prognozama eksperata, najsloženije će biti da rade u novim uslovima predstavnicima agroindustrijskog kompleksa, između ostalog prozivođačima mesa. Po rečima generalnog direktora Saveza uzgajivača svinja Jurija Kovaljova, poslednjih godina udeo uvoza svinjetine na ruskim tržištu postepeno je smanjen i sada se oko 75% potreba za svinjetinom zadovoljava na račun domaće proizvodnje. Ali posle pridruživanja STO i anuliranja uvoznih taksi očekuje se nagli porast uvoza, ističe ekspert.

- Sada je upravo takav momenat kada je pridruživanje STO podiglo pitanje da li će se nastaviti smanjivanje udela uvoza. Sada on iznosi oko 23%. U našim planovima je da se za nekoliko godina ta cifra spusti do 15%. Sada sve zavisi od nas. Zato što je vrlo aktualno pitanje da li ćemo moći da odgovorimo na taj izazov.

Sa svoje strane predstavnik Ministarstva za ekonomski razvoj Jekaterina Majorova je podsetila da je vlada spremna da brani interese ruskih proizvođača – da uvodi specijalne zaštitne mere.

- Ako zbog smanjenja carina vidimo da se uvoz povećava u takvoj količini koja nanosi štetu ili preti da nanese štetu nacionalnim proizvođačima, nacionalni proizvođači sa odgovarajućim izjavama mogu da se obrate Evroazijskoj ekonomskoj komisiji. Posle sprovođenja istrage može da bude uvedena zaštitna mera, na primer, povećana taksa.

Jekaterija Majorova je objasnila da sada Evroazijska komisija radi na tome da se ova procedura učini efektnijom i bržom.