Novi rat u Aziji počeće zbog vode

Bliski istok se sprema za uvoz vode za piće iz Južne Amerike i pod hitno stvara njene strateške rezerve. Indija i Pakistan zbog vode mogu da stupe u novi konflikt. Stručnjaci upozoravaju – nedostatak vode u Aziji može da izazove nove ratove na ovom kontinentu.

Zatvaranje Ormuskog zaliva čime stalno preti Iran, pre svega se asocira sa svetskim naftnim kolapsom. Međutim, za niz monarhija Persijskog zaliva to je opasnost da ostanu bez slatke vode. Veliki deo vode za piće koja se koristi u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Kataru i UAE uvozi se upravo preko Ormuskog moreuza. Da se ne bi našle u vodenoj blokadi prave se najneverovatniji planovi. Tako UAE planiraju da uvoze vodu koja nastaje otapanjem glečera u Patagoniji – to je rejon Južne Amerike južno od reka Rio-Negro i Limaj. Činovnici iz UAE su čak putovali u Čile da pregledaju glečere.

Za vreme prvog rata u Persijskom zalivu vojska Sadama Huseina je bombardovala fabrike za desalinizaciju. Sad postoji opasnost da se isto desi u slučaju konflikta u Ormuskom moreuzu. Zbog toga se u regionu radi na projektu polaganja jedinstvene cevovodne mreže koja će povezati fabrike za desalinizaciju i zamenjivati nacionalne vodovodne mreže u slučaju njihovog poraza. Takođe je poznato da Katar namerava da uloži oko 3 milijarde dolara u izgradnju rezervoara u kojima će se čuvati nedeljne rezerve vode za piće. Slični planovi se razmatraju i u UAE.

Jasno je da ovi projekti koji zapanjuju takođe ne mogu biti spas od krize vode. I tada upravo veliki deficit vode može predstavljati odlučujući argument da bi se silom oružja ugasila žeđ miliona ljudi.

Još je teža situacija u Južnoj i Jugoistočnoj Aziji: čini se da su tamo neke zemlje već spremne da stupe u bitku za reke. Indija i Pakistan, koji su tri puta ratovali našli su se na pragu novog konflikta zbog vodenih resursa. Islambad optužuje Delhi za „vodeni terorizam“ – odvođenje vode zbog izgradnje hidrocentrale na pograničnoj reci Ind. A to znači pokušaj da susednu zemlju liši vode za navodnjavanje i za podrivanje njene ekonomije.

Međutim, sličan odgovor Indiji je spremna da da i Kina. Njeni hidroenergetski projekti na Bramaputri i drugim rekama na Tibetu prete da će ostaviti bez vode milione indijskih seljaka. Stručnjak Moskovskog univerziteta društvenih nauka Dmitrij Mosjakov je u intervjuu za „Glas Rusije“ istakao da se sličan problem odavno postavlja i pred Laosom, Kambodžom, Vijetnamom i Tajlandom. Oni su se sreli s problemom nedostatka vode zbog izgradnje kineskih brana za HC na Mekongu:

- Sukobi zbog slatke vode u ovim regionima – imajući u vidu brz porast stanovništva, rast ekonomije i potrošnje vode postaju vrlo ozbiljni faktori u zaoštravanju situacije. Ovde su očigledno potrebni neki ozbiljni međunarodni napori za formiranje nekog prava podele i korišćenja vodenih resursa. Postoji masa situacija kad je gornji tok reke u jednoj državi, a donji u drugoj. To postaje uzrok ozbiljnih konflikata. Zato što zemlja koja u datom trenutku poseduje ove resurse vode praktično ima pravo da raspolaže njima samostalno, bez savetovanja ili uzimanja u obzir s interesima suseda.

Ipak, treba podsetiti da je azijski kontinent za poslednje dve decenije dostigao izvanredan procvat i sad je to svetski region koji se najdinamičnije razvija. Tako da ima dovoljno snage da nađe adekvatan odgovor i na ovaj izazov bezbednosti i blagostanju azijskih zemalja.