Vatikan poziva na razmatranje grehova prehrambenih korporacija

Vatikan se pridružio pozivima da se sazove vanredni samit dvadesetorice radi razmatranja prehrambenih problema sveta. Sveta stolica se retko meša u ekonomiju, ali glad je već tema njegove eparhije. A kako sada postaje jasno, svetu preti nova prehrambena kriza koja liči na onu od pre 4 godine. Tada su gladni buntovi protutnjali kroz 30 zemalja.

Žestoka suša u SAD i nevreme u Aziji doveli su do smanjenja prinosa žitarica. To je dovelo do masovnog skoka cena na sve namirnice bez izuzetka. Prema proračunima Svetskog programa za hranu UN, već krajem godine gladih će na planeti biti za 53 miliona više.

Kriza koja se nadvila nije prva i najverovatnije ni poslednja. Još za vreme krize cena 2008. godine eksperti su upozoravali da treba lomiti sistem. U protivnom problemi će otići u dubinu. A odatle je izaći još jači. Tačno to se sada i dešava.

Vladimir Kvint, šef katere za finansijske strategije Moskovske škole ekonomije Moskovskog državnog univerziteta kaže da ras cena namirnica ima objektivne uzroke. Poziv Vatikana ekspert smatra blagovremenim.

- Pre svega Vatikan kao država i ogromna uticajna religizona struktura postavlja ispravno pitanje. Kao drugo, većina struktura UN beskrajno je zastarela. O tome se dugo govori, ali u poslednjih 10 godina praktično ništa nije učinjeno. Pa i međunarodne ekonomske organizacije, pre svega Svetska banka, MMF, moraju da nastave one reforme koje su tamo, za razliku od UN, već započele. I u tim reformama potrebno je pokloniti više pažnje osiguranju hrane i povećanju troškova vezanih sa zdravstvom.

Pitanje je neobično jednostavno. Šta će svetu takav model prehrambenih tržišta gde 800 miliona rudi stalno gladuje ili jede nedovoljno? Prema prognozama UN, ihovi redovi će se svake godine popunjavati sa još 4 miliona. Ni Evropi, ni SAD to ne preti.

Vasilij Konuzin, direktor analitičkog odeljenja investiciono-finansijske korporacije AlemAr smatra da je uzroka za skok cena mnogo: to su i špekulacije na tržištu, i prenaseljenost, i globalno zagrevanje, i struktura prehrambenog tržišta koja postoji:

- Sada u stvari živimo u epohi špekulativnog uvećanja cena ključne sirovinske i prehrambene robe. Većina emisionih centara će nastaviti da štampa novac u Evropi kako bi prevladala evropsku krizu. Tačnije masa novca gura cene naviše. Ali to je u većoj meri lokalni faktor. A osnovni je pomeranje potrošačkih interesa, mnogo veća potrošnja mesa. A radi uvećanja mesne produkcije potrebno je i uvećanje proizvodnje žitarica.

Bilo bi dobro kada bi problem špekulacija na tržištima hrane bio jedini problem planete. Ali juče Štokholmski međunarodni institut za vodu upozorio je da će za 40 godina svi morati da postanu vegetarijanci. Na Zemlji će biti 2 milijarde stanovnika više. Da bi se nahranili svi mesom na planeti će jednostavno nedostajati vodenih resursa.