Računanje na „Prevaru“

69. Venecijanski filmski festival, otvoren u sredu, obećava dosta otkrića. Moguće da će među njima biti filmovi ruskih režisera – Kirila Serebrenikova i Alekseja Balabanova.

Film Kirila Serebrenikova Prevara uključen je u osnovni konkurs festivala. Film govori o ljubomori koja razjeda dušu i telo, navodi ljude na neverovatne postupke, nezamislive u drugim okolnostima. Smatramo Prevaru filmom katastrofom, zato što su odnosi između muškarca i žene vrlo često katastrofalni, rekla je u intervjuu za Glas Rusije producent filma Sabina Jeremejeva.

- To je tanani psihološki film, izgrađen na skrivenim emocijama, na preživljavanjima dva glavna junaka. Kiril istražuje temu moguće koegzistencije muškarca i žene tokom dugotrajnog perioda. Svet sada klizi u totalnu usamljenost, pa se on bavi pitanjem: da li je moguća u principu takva koegzistencija.

Sa svoje 42 godine Serebrenikov je priznati režiser, pri tome ne samo u Rusiji, već i u inostranstvu. Zato ne čudi što su u njegovom novom filmu pristali da igraju strani glumci: Nemica Frančeska Petri i Makedonac Dejan Lilić. Između ostalog za učešće na međunarodnom forumu to je plus. Ipak Serebrenikov će morati da se takmiči sa takvim doajenima kao što su Terens Malik, Brajan de Palma, Kim Ki-Duk, Takeši Kitano... Još se tako desilo da on otvara osnovni konkurs! Loše je što je žreb oredio da Serebrenikov bude baš prvi, smatraju neki ruski filmski kritičari. Nema apsolutni nikave razlike pod kojim brojem se nastupa, pariraju drugi. Jedini faktor koji ne ide na ruku Serebrenikovu je to što je prošle godine glavnu nagradu fstivala, Zlatnog lava, dobio film ruskog režisera Aleksandra Sokurova Faust. Dva puta za redom teško je da predstavnici iste zemlje mogu da računaju na uspeh. Između ostalog, kakvih sve iznenađenja nema! Tim pre što Venecijanski festival, promenivši direktora, sada je to kritičar Alberto Barbera, nudi mnogo novina – primetio je u intervjuu za Glas Rusije poznati kritičar Anton Dolin.

- On je mnoge filmove odbio – govori kritičar o Albertu Barberi, smanjio je broj filmova i filmova holivudskog tipa na programu uopšte nema. Tačnije poznati američki režiseri su prisutni – na primer Terens Malik, Brajan de Palma, ali to su nezavisni filmovi koje su producirale male kompanije koje nemaju veze sa politikom velikih studija i promocijom zvezda. Sledeća novotarija: Alberto Barbera je napravio u Veneciji filmski sajam. Uvek se činilo da stari renomirani festival nema razloga da se bavi trgovinom filmovima. Barbera je slomio i ovaj stereotip. A treća činjenica koju treba pomenuti je da će se prvi put neki filmovi festivala prikazivati na Internetu za mali honorar. To je neverovatna demokratizacija festivalskog procesa, to nije bilo nikad!

U konkursnom programu Horizonti biće prikazan film uglednog ruskog režisera Alekseja Balabanova I ja hoću. To je priča o petoro projatelja koji su krenuli da traže Zvonik Sreće. Stil je tradicionalan za režisera: naturalističan i oštar. Na prestižnim zapadnim festivalima radove Balabanova ne pozdravljaju. Ko zna, možda obnovljena Venecija može da prekine ovu blokadu.

Još jedan ruski film će biti prikazan na festivalu van konkursa. To je dokumentarni film režisera Ljubov Arkus Anton je tu pored, priča o četiri godine života autističnog dečaka.