Veštački intelekt stvoren?

Po rečima naučnika, nikakve ozbiljne zadatke ovaj program nije rešavao, već je samo pokušavao da stvori iluziju kod partnera. I on ne može dase nazove veštačkim intelektom. Ipak to ne znači da su razrade u ovom pracu besmislene, ističe stručnjak:

To što se time bave nije uzalud. To je zaista analiza različitih lingvističkih, morfoloških i sintakstičkih momenata. Govor mašine mora da bude izgrađen prilično pažljivo, inače je čovek neće prihvatiti kao partnera. Kako bi se izašlo na taj nivo, potrebni su napori koji nisu besplodni, tačnije u mnogim granama se ispostave korisnim.

Za sada su mogućnosti mašine ograničene. Ali smatra se da ako joj pođe za rukom da prevari čoveka u odgovoru na 30% pitanja, može se govoriti o postojanju veštačke inteligencije. Ruski program Jevgenij je 150 dugotrajinih dijaloga izveo sa rezultatom 29,2%. Tako je od uzorne cifre zaostao za svega nekoliko desetina procenta. To je i donelo ruskom timu pobedu na konkursu.

Zahvaljujući takvim razradama, uvereni su programeri, moći će da se uradi ono o čemu sanja savremeno čovečanstvo – kompjuter će moći da se nauči da shvata smisao postavljenog pitanja prilikom pretraživanja informacija na Internetu.

Ako se govori o Internetu, ističe Mihail Gorbunov-Posadov, postoji prosto Intrenet, a postoji i semantički Web, gde se u razmatranje uključuju problemi takve vrste. Mi smo ne prosto morfološki podelili reč na delove i polazeći od tih delova počeli da tražimo, već pokušvamo da učinimo nešto više: imamo neke konstrukcije koje opisuju predmetnu oblast. I pretraživanje će biti suštinski sadržajnije i produktivnije.

Dobijeni rezultat je suštinski proboj u oblasti kibernetičkog intelekta. To ne znači da je napravljeno nešto antropomorfno u svakom pogledu, podvlači naučnik, mada takvi programi omogućavaju da se rešavaju zadaci za koje ne odgovaraju tradicionalni prilazi.