Imate li arizonsku adresu?

Pitanje u duhu Moskve: Imate li moskovsku adresu? – može da postavi sada svim zadržanim policija američke države Arizone. Federalni sud države 19. septembra konačno je ukinuo ograničenja provere zakonitosti boravka čoveka na teritoriji Arizone.

U SAD ulogu ličnog dokumenta igra kartica socijalnog osiguranja ili vozačka dozvola. Organizacije za ljudska prava u SAD dugo su se borile protiv ove mere, tvrdeći da će ona biti ispoljavanje rasne diskriminacije. A to protivreči ustavu SAD.

Arizona nije najjači magnet za siromašne i nesrećene iz Latinske Amerike, mada se graniči sa Meksikom, koji je glavni isporučilac onih koji nedokumentovano ulaze u SAD. Ispred nje stoje Kalifornija, Teksas, Florida, Ilinois i Njujork. Ali u 48. državi SAD od šest i po miliona stanovnika, trećinu čine oni kojima je španski maternji jezik. I oni ne bi hteli da stalno proveravaju da li zakonito žive u zemlji. Kao u ruskoj prestonici.

Politikolog Aleksej Černjajev, stručnjak za politiku SAD i Latinsku Ameriku govori da neka sličnost zaista postoji.

U tom pogledu naša situacija prilično liči na američku. Po čemu se razlikuje, onda je to što je u SAD-u proces kontrole migracionih tokova manje korumpiran nego kod nas. Zato se može lako pretpostaviti da u istoj toj Arizoni efikasna kontrola nad imigraciom će biti uspostavljena mnogo lakše nego u Moskvi.

Saga sa arizonskom adresom trajala je dve godine. 2010. godine na inicijativu guverenera republikanca bio je usvojen odgovarajući zakon. Odmah ga je osporio Vrhovni sud SAD. Osnove su bile sledeće. Policija će namerno zaustavljati ljude sa latinoameričkim izgledom i podvrgavati ih dirkriminacionom pretresu. A to je već ispoljavanje rasizma. Dok je sud odlučivao kako da spoji arizonski zakon sa ustavom, on je već bio zabranjen. Na leto je izašla odluka da zakon o proverama ništa ne krši. Ali sud je istovremeno rešio da treba pružiti arizonskim vlastima vreme da se uvežbaju i vide kako to ide. Neće li se akcije policije pretovriti u otvoreni rasizam?

Precizni broj ilegalaca u SAD niko ne zna. Prema podacima Uprave za nacionalnu bezbednost može da ih bude 11 miliona. Cija smatra da ih je verovatno oko 12 i po miliona.

Pogranična služba iste te Arizone tvrdi da neregistrovanih u SAD-u ima od 12 do 15 miliona. A po podacima nekih istraživačkih centara, navode se cifre od 7,18 čak i 20 miliona.

Država Velikog kanjona nije prva koja uvodi slične zakone. Oni u pojedinom obliku deluju veću Alabami, Džordžiji, Indijani, Južnoj Karolini i Juti. Ali tamo može da se proverava adresa tek posle hapšenja za ozbiljan prestup. U Arizoni dokumente mogu da traže za bilo koju sitnicu: čak za prelazak ulice na crveno svetlo. Skoro kao u Moskvi.