Evropska unija i opšteevropska bezbednost

Učesnici dovdnevnog sastanka ministara odbrane zemalja EU koji se otvara u sredu, planiraju da razmotre širok spisak pitanja – od sitaucije na Balkanu do perspektiva regulisanja sirijske krize i vojno-političkog kursa EU u pogledu Irana. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.

Danas je mali pobedonosni rat najrealniji u sirijskom pravcu. Ali uz scenario sličan libijskom, stvari su u Siriji krenule drugim pitem. Antipvadine snage nisu mogle da postignu vojni prelom, a spoljnu intervenciju su blokirale Rusija i Kina na nivou SB UN.

Očigledno je da je EU već uložila previše finansijksih i političkih sredstava u svrgavanje Bašara Asada. I isto toliko je očigledno da je efekat od tih ulaganja minimalni. Zato Brisel mora grozničavo da traži nove prilaze i da piše novi scenario. Kako rezultat danas oko Sirije vlada neviđeno međunarodno neslaganje. SAD, Velika Britanija i Francuska i dalje prorađuju vojni scenario, podržavajući opoziciju u finansijskom i vojno-političkom pogledu. Sličnu podršku antivladinim snagama pruža Turska, Saudijska Arabija i niz drugih zemalja muslimanskog sveta. Pri tome ista ta Turska i Saudijska Arabija očigledno ne želeći da spaljuju za sobom mostove, ne odustaju od rada u okviru Kontakt-grupe za Siriju.

Problem izrade jedinstvenog kursa u sferi bezbednosti direktno je vezan za stanje stvari u samoj EU. Jedinstvena Evropa treba da poveća sopstvenu odgovornost u oblasti politike bezbednosti i odbrane, mada to nije tako lako postići, podvukao je u razgovoru za Glas Rusije šef odeljenja za evropsku bezbednost Evropskog instituta RAN Dmitrij Danilov:

Po datom pitanju vrlo je složeno postići jedinstvo u redovima same EU. Evropske zemlje u uslovima aktualne finansijsko-ekonomske krize nisu u stanju ne samo da uvećavaju sopstvene vojne troškove, već i da ih održavaju na potrebnom nivou. Zato je reč o optimizaciji. Pod time evropljani podrazumevaju unutrašnju podelu rada sa kasnijim ujedinjavanjem napora. A to je komplikovan proces.

Nije tajna da su najaktivnije pristalice takozvanih humanitarnih interencija SAD. Po pravednoj oceni eksperta za geopolitčka pitanja Masačusetskog tehnološkog instituta Noama Homskog, princip nanošenja preventivnog udara stabilno je ušao u arsenal sredstava američke spoljne politkike. Prespektive učešća SAD u konfliktima koji izbijaju zavise u značajnoj meri od toga koliko je moguće odvraćanje i gušenje „druge supersile“, tačnije svetskog javnog mnjenja, rezimira ekspert.