Problem spasa Španije: cena pitanja

Aktuelna nedelja protiče u znaku pripreme plana spasavanja kriznih ekonomija Grčke, Španije i Kipra. Bez obzira na različito stanje stvari u tim državama, reč je o opštem programu koji treba da bude usvojen u novembru.

List Fajnenšl Tajms skida izvesni veo tajne sa pripreme plana za spasavanje, između ostalog Pirinejske Kraljevine, kada posle pregovora španskog ministra ekonomije Luida de gindosa i Evropske komisije treba da se pojavi ovaj plan. Plan neće predviđati uvođenje novih poreza ili smanjenja troškova budžeta. Glavne su u njemu strukturne reforme, za koje se zalaže EU.

Portfelj menadžer Notz Stucki & Cie. Pjer Muton je izjavio da je Španija sada najvažnija zemlja pošto svi akteri njene ekonomije: fizička lica, banke i provincije – opterećene su ogromnim dugovima. Tržište očekuje pružanje pomoći Španiji. Po mišljenju našeg eksperta, profesora Visoke škole ekonomije u Moskvi Ivana Rodionova, potencijal postojeće krize do danas nije iscrpljen, ali se nije ni uvećao. Pri tome Madrid ne žuri sa konkretnom molbom za finansijsku podršku, očigledno odmeravajući moguće posledice.

Ipak zašto španska vlada odgovlači sa obraćanjem za pomoć, i neće li se EU suočiti sa problemom privatnih finansijskih institucija koje u Španiji druže glavni deo „loših dugova“? – pitali smo Ivana Rodionova.

- Ovde je vrlo škakljiv momenat. Zato što ako država bude preuzimala na sebe birgu privatnih institucija, one će takođe postati ubuduće neodgovorne i mnogo će gubiti. Zato će biti pronađen kompromis. To treba da bude kompleks mera strukturizacije koji predviđa stalan normalni rad čitavog sistema. I španska vlada odmerava i ne žuri, zato što nije sigurna, kako kažu, koja je cena pitanja koju će plaititi za to da sve u toj strukturizaciji bude kako treba.

Kao što se zna, uskoro će početi da funkcioniše Evropski Mehanizam finansijske stabilnosti. Između ostalog nemačko izdanje Der Špigel saopštava da će biti uećan njegov obim do 2 biliona evra sa ranije planiranih 500 milijardi evra. Deo ovih sredstava će otići na finasiranje takvih rizičnih operacija kao što je na primer otkup državnih obligacija Španije, objašnjava naš ekspert Ivan Rodionov.

Akcije Evropske centralne banke i uvođenje ESM pokazuju da se Evropa korak po korak kreće unapred. A sam ESM je bitan faktor stbnilnosti, a ne bure sa vodom kojim treba polivati požar krize, rezimira profesor Visoke škole ekonomije Ivan Rodionov.