Odvojeno dosadno, zajedno tesno

Evropa koja u aktuelnom svom političkom sastavu živi svega oko 20 godina, posle podele i proglašenja nezavisnosti bivših ezmalja socijalističkog bloka, ponovo preživljava porast separatističkih raspoloženja. I nij reč samo o otovreno izraženim idejama pojedinih zemalja iz EU i zone evra. U uslovima sve doblje ekonomske krize jača regionalni separatizam, čiji lideri imaju za cilj čak ne ni dobijanje statusa autonomije, već potpunu ekonomsku i političku nezavisnost.

Prvi na tom spisku su nesumnjivo Katalonci. I oni imaju relevantne argumente. U prvom redu ekonomske – stanovništvo autonomije čini oko 16% ukupnog stanovništva Španije, a proizvodi pri tome 23% unutrašnjeg bruto proizvoda, koji je uporediv sa unutrašnjih bruto proizvodom Finske i Danske. A unutrašnji bruto proizvod po glavi stanovnika mal te ne dostiže sličan pokazatelj Nemačke. Lokalni stanovnici kategorično ne smatraju sebe Špancima, govore katalonski, biraju svoju vladu. I konačo po anketirnju preko 90% stanovništva želi nezavisnost, izjavio je u intervjuu za Glas Rusije generalni sekretar Demorkatskog saveza Katalonije Žuzep Marija Pelegri.

- Uvek smo ocenjivali rezultate anketiranja javnog mnjenja kao odraz nekih tendencija, a ne dogmu u koju treba slepo verovati. Naš zadtak je da sakupimo u koncentrisanoj formi ono što želi narod Katalonije i kao politička stranka da pomognemo realizaciji volje Katalonaca.

Rezultati referenduma neće imati hitne posledice. Vlda Španije koja na sve načine odbija da pruži Kataloniji više autonomije, već je pripretila da će se obratiti Ustavnom sudu, kako bi proglasio samo glasanje nezakonitim. Vlasti Katalonije su zauzvrat iznele pitanje na evropski nivo, zatraživši od EU da napravi mapu puta za odvajanje od Španije. Istina, teško da će se Brisel na to odlučiti, takav korak će pokrenuti lančanu reakciju.

Pri tome sledeći kandidat za suverenitet posle Katalonije već je poznat, To je Škotska. Početkom ove godine predsednik vlade Aleks Salmond je izjavio da referendum o nezavisnosti od Velike Britanije treba da bude održan 2014. godine. I ponovo je glavna motivacija ekonomska.

Za razliku od Katalonije, u Škotskoj je odnos društva prema ideji suvereniteta manje jednoznačan. Prema poslednjim anketiranjima, pristalica i protivnika otprilike je jednak broj. Ali najvažnija razlika u odnosu na Španiju je doklarisana spreomnost Londona da prihvati svaku odluku Škota.

Ključanje u umovima dešava se i preko okeana. U kanadskoj provinciji Kwebek na regionalnim izborima pobedila je Stranka Kwebeka, čiji lider Polin Marua je postala prva žena premijer provincije. Marua je pristalica odvajanja Kwebeka od Kanade, podseća šef Instituta za proučavanje Kanade Makgil, Vil Stro.

- Glavni cilj njene stranke je da postigne priznanje kanadske provincije Kwebek za suverenu teritoriju. To je ono na čemu je osnovana platforma Stranke Kwebeka. Napetost oko problema separatizma postoji u Kanadi s početka 60-ih godina. Istina, poslednjih godina vidi se realtivno zatišje povodom datog pitanja. Kwebek je postoa još više frankofon, bile su usvojene određene mere za podržavanje takvog statusa provincije. Stranka Kwebeka insistira na tome da sve religiozne pojave budu uklonjene iz društvenog života, iz delatnosti javnih institucija.

Između ostalog u skorijoj perspektivi ne moramo da se brinemo za celovitost Kanade – ideju suvereniteta podržava svega oko 30% stanovnika Kwebeka. Glavni regioni gde može da se pojavi desetina novih država su Afrika i Bliski Istok. Sudan se već raspao, u zonu rizika eksperti ubrajaju Siriju, Jemen, Liban, Irak, Mali, tamo su jaki Tuarezi, Nigeriju, gde su čitavog leta srpovođeni antihrišćanski pogormi, Libiju, i spisak se može nastaviti. I u tim regionima osnovni razlozi su religizoni, i opet ekonomski.

Mnogi politikolzi su uvereni da se separatistička raspoloženja na Bliskom Istoku i u Africi pothranjuju spolja. Negde ovaj rad vodi Al-Kaida, negde skoro otvoreno deluju agenti Vašingtona, svoje intrese imaju i najveće države islamskog sveta – Saudijska Arabija, Iran, Arapski Emirati. Rusija je više puta izražavala zabrinutost dešavanjima na Bliskom Istoku i Severu Afrike. U avgustu ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je: Raspad bilo koje države ne nagoveštava ništa dobro. On je uvek praćen vrlo složenim periodom kada započinje borba za uticaj, resurse, vlast, izlaz na more. Nije nam zanimljivo da posmatramo kako na Bliskom Istoku, Severu Afrike rastu separatističke tendencije. A takve tendencije postoje. Kraj citata.