Srbski soko postao ataman Kozaka

Starešina Saveza srbski soko Jevđa Jevđević zastupao je svoju zemlju prilikom 4. Svetskog kongresa Kozaka, nedavno održanog u Rusiji. Rukovodilac Saveza je bio odlikovan sa nekoliko ordena, među kojima je Krst za obnavljanje Kozaštva, postao predstavnik kozačkih snaga Rusije i Inostranstva u Srbiji i proglašen za atamana.

Kod sokolova, koji su se pretvorili tokom svog postojanja od sportskog pokreta sve do rodoljubske organizacije, ima mnogo sličnosti sa Kozacima, - ispričao je Glasu Rusije Jevđa Jevđević.

- Sokolski savez je organizacija koja je, naravno, mlađa od Kozaka. Sokoli postoje oko 150 godina. Prvo su nastali u Češkoj, a kasnije su se širili po svim zemljama gde žive Sloveni. U Srbiju su došli 1882., a u Rusiju malo ranije. Najpre preko Čeha koji su radili u Rusiji. Sokoli u Rusiji nisu bili preterano razvijeni pre revolucije, međutim kada su beli emigranti došli u Jugoslaviju, Srbiju, u Evropu ruski emigranti, beli Rusi su prihvatili i sokolski pokret svim srcem. Tako da je jedno vreme starešina ruskih sokola bio Vladimir Kirilovič, pretendent na ruski presto, a starešina sokola u kraljevini Jugoslaviji bio je Petar Drugi Karađorđević. Možda je to što je kralj bio starešina i bio razlog da je većina ruskih emigranata u kraljevini Jugoslaviji bila u članstvu Sokola. Što se tiče našeg programa, on je sličan u tom smislu da poseban akcenat dajemo na vaspitanje mladih generacija, na vaspitanje omladine u duhu pravih vrednosti, u duhu pravoslavlja i svega što je dobro i pozitivno u našem narodu. Naravno i saradnja sa slovenskim narodima ima posebnu težinu u našem sokolskom pokretu. Članovi sokola mogu biti i oni koji nisu pravoslavni. Mi nismo vojska, mi nismo vojnički pokret. Mi smo neko ko pomaže državi da pravilno vaspitava omladinu. Najveći akcenat se daje na sportske aktivnosti, ali tu je i folklor. Znači, sve što ide na očuvanje našeg nacionalnog identiteta.

Šta mislite, da li su Sokoli i Kozaci uspeli da sačuvaju svoje tradicije u vrtoglavom životu 20. veka?

- Naši pokreti su se očuvali upravo zbog toga što su imali jako utemeljenje u našim narodima. A pored toga tu je, naravno, bila potrebna i božja promisao. Kad smo obnavljali sokolski pokret imali smo sreću da su sa nama bili ljudi koji su bili sokoli pre rata. I onda su ti ljudi obnovili sokolski pokret u Srbiji. Što se tiče Kozaka, naravno da, verovatno je tu bilo potomaka ljudi koji su bili aktivni u kozačkom pokretu u neka ranija vremena. I, hvala Bogu, kozački pokret ponovo živi. Mislim da je velika uloga i sadašnjeg vrhovnog kozačkog atamana Viktora Petroviča Vodolackog, što kozački pokret jača u Rusiji i što vidim da je za četiri godine dosta toga uznapredovalo, da je dignuto na viši nivo. Vidi se da kozački pokret ide u jednom dobrom pravcu.

Šta je za Vas bilo najznačajnije na 4. Svetskom kongresu Kozaka?

- Što se tiče odnosa Srbije i Rusije najznačajnije je, po meni lično bilo to što je na Velikom kozačkom krugu – to je skup najbitnijih atamana u pokretu, koji je održan u mestu Staročerkask u crkvi – pored ruske državne zastave i zastave saveza kozačkih vojski bila i zastava Srbije. Znači, samo su tri zastave bile i mislim da je to za mene i za odnose naših država, naših naroda nešto što je najbitnije. A što se mene lično tiče, najbitnije je to prijateljstvo i to bratstvo koje postoji među svima nama, posebno je bio drag meni, a i mojoj braći naš susret posle četiri godine. I to je zaista bio bratski susret. Kao kad se braća vide posle dugo vremena odvojenosti. Jednostavno tu više nema nikakve razlike ni jezika, ni bilo čega. Svakako, mi smo iste vere, pravoslavne, i svesni smo našeg zajedničkog slovenskog porekla.