Moskva traži od Ankare povratak konfiskovanog tereta

Rusija zahteva da joj se vrati teret koji su u Turskoj oduzeli sa sirijskog aviona. On je leteo 10. oktobra uveče iz Moskve u Damask. Na nebu iznad Ankare dva lovca su primorala avion da izvrši sletanje radi provere.

Rusija zahteva da se vrati 12 sanduka sa opremom za radiolokacione stanice. Ali diplomatski izvori ne isključuju da će teret ostati u Turskoj. I objašnjavaju: prilikom konfiskacije tereta sirijski pilot je tražio potvrdu, ali je nije dobio.

Povratak tereta proizvođaču glavni je zadatak pregovora. Ovo su saopštili izvori bliski ruskom sistemu vojno-tehničke saradnje. Oni dodaju – ono što se desilo ne može se nazvati drugačije do napadom.

Prvo je Ankara izjavila da je sirijski avion prevozio municiju. Kasnije je rusko MSP saopštilo da Turska ne dovodi u sumnju legitimnost tereta. A ministar inostranih poslova Sergej Lavrov ovih dana je izjavio da Rusija čeka od Turske javno priznanje da oružja i municije u avionu nije bilo.

Reakcija turske strane na zahtev Rusije u mnogome je povezana sa odnosom Ankare prema događajima u Siriji, smatra analitičar Sankt-Peterburškog centra za proučavanje savremenog Bliskog Istoka Aleksandra Sotničenko. Po njegovim rečima, još pre mesec dana Ankara je pokušala aktivno da učestvuje u građanskom ratuu Siriji na strani opozicije. Ali situacija se menja, smatra ekspert.

- Vlada Turske je spremna da popusti. U štampi se zaoštrio dijalog o odnosu prema sirijskom konfliktu. Prvi put za godinu, godinu i po vlada misli o putevima napuštanja strogog stava. Upravo ova situacija dopušta da se smatra da će Ankara ispoljiti razumnost i dogovoriti se sa Moskvom o koordinaciji dejstava za Siriju. Razume se, i situacija oko tereta će biti rešena. Za Tursku je to od prvostepene važnosti, jer Rusija je njen drugi ekonomski partner, ona veoma zavisi od ruske nafte i gasa.

Paralelno sa pregovorima o povratku tereta FSB Rusije proverava činjenice procurivanja informacije o slanju tereta u Siriju. Kako je saopštio izvor u državnim strukturama, sa velikim stepenom sigurnosti može se reći da ruski resori nisu umešani u razglašavanje informacija. Najverovatnije procurivanje se desilo krivicom sirijske strane. Politikolog Stanislav Tarasov iznosi drugu verziju.

Postoje osnove da se pretpostavlja da se turska vlada nije jednostavno tako rešila na zaoštravanje odnosa sa Moskvom. Očigledno, ona se našla u pat situaciji pod pritiskom Amerikanaca. Specijalna informacija predata iz Moskve o tobože vojnom teretu u avionu bila je provokacija. Ona je naterala Ankaru da deluje. Istovremeno ili joj nisu dali, ili ona nije da pokrene mehanizam rusko-turskih konsultacija. Ona je morala to da učini. Problem oko aviona je smetnja u bilateralnim odnosima. Ona će posle izvesnog vremena biti rešena.

Sudeći po tonu turskih listova, tvrdi Stanislav Tarasov, tema teško da će biti zatvorena do posete predsednika Rusije Vladimira Putina Ankari. Kako je izjavio nedavno njegov sekretara za štampu Dmitrij Peskov, odložena poseta Vladimira Putina Turskoj može da se dogodi već 3. decembra.