Zajednička istorijska memorija Rusije i Ukrajine

24. novembra u čitavoj Ukrajini je održan Dan sećanja na žrtve gladi i političkih represalija. Prema tradiciji, on je obeležen minutom ćutanja i palenjem sveća. U Kijevu su komemorativnoj ceremoniji kod Spomenika žrtvama gladi učestvovali predsednik i premijer zemlje.

Glad 1932.-33. godine se smatra u Ukrajini zločinom bez presedana od strane totalitarnog režima protiv ukrajinskog naroda. I u Rusiji smatraju da je to strašna tragedija. Međutim, za vreme predsedništva Juščenka njegovi ideolozi su pokušavali da je tretiraju kao jednu od činjenica vekovne tiranije Rusa prema Ukrajincima. Radi toga je u Kijevu bio osnovan Institut sećanja, koji je razradio mnogo rusofobskih istorijskih mitova. Usled toga je reč golodomor u to vreme postala kamen spoticanja u odnosima Kijeva i Moskve, mada je poznato da je glad 1930-h godina proteklog veka bio uzrok smrti ne samo miliona Ukrajinaca, već i miliona seljaka Povolžja, Urala, Zapadnog Sibira, Kazahstana, Severnog Kavkaza i drugih regiona. Svaki narod mora da pamti svoje žrtve, ali ideologiju Juščenka davno treba napustiti, - ističe šef odelenja Ukrajine Instituta zemalja ZND Kiril Frolov.

- Između ostalog, kao i pokušaje predstaviti glad u Ukrajini 1930-ih godina kao isključivo genocid Ukrajinaca. Podsetiću da su boljševici 1920-ih godina sprovodili genocid Rusa, uništavali RPC i aktivno podržavali takozvanu ukrajinizaciju. To je bio pokušaj razdvajanja Ukrajinaca i Rusa, pokušaj brisanja zajedničke hiljadugodišnje istorije. Glad je bila posledica politike staljinskih boljševika, koji su sprovodili industrijalizaciju. Došlo je do konflikta urbanizacije i sela, koji je zahvatio čitavu teritoriju Sovjetskog Saveza, odnosno, i Ruse, i Ukrajince. To ni u kom slučaju nije bio genocid, već sociocid, povezan s politikom industrijalizacije.

Strasti i sporovi oko te teme su već mnogo manje. Danas istoričari i lideri javnog mnjenja mogli bi da formiraju neki zajednički ritual sećanja na žrtve političkih represalija, s kojima su se suočile i Rusija, i Ukrajina u prvoj polovini 20. veka, - smatra zamenik generalnog direktora Centra za proučavanje postsovjetskog prostora Aleksandar Karavajev.

- Tome bi se mogle priključiti i druge zemlje ZND. Podsetim, kod nas u Rusiji je to Dan sećanja na žrtve političkih represalija, koji se obeležava na državnom nivou. Moramo da budemo svesni problema isprovocirane gladi. Većina ruskih istoričara smatra da je glad bila isprovocirana. Pitanje je u tome, što ne smemo imati pretenzije u današnjosti, današnjoj politici. O svemu bi se moglo raspravljati mnogo mirnije. Treba razraditi neki zaednički prilaz, koji bi se odražavao i u politici, i u obrazovanju, i u medijima.