Srbska knjiga radosti i protesta

Ko ume da se raduje, ima čemu da se raduje – te reči velikog srbskog mudraca i pesnika Dušana Radovića postale su epigraf za dvojezičnu antologiju srpske poezije za decu, koju je nedavno predstavio u Moskvi osnivač izdavačke kuće Vahazar, istoričar kniževnosti i prevodilac Andrej Bazilevski.

Inače, knjiga, koja sadrži dela desetine autora, koji pišu na srbskom jeziku, zove se Knjiga radosti. Pred mikrofonom je pesnikinja Ala Šarapova.

- Razmišljala sam o jednoj osobini srpske poezije za decu. Svaka zemlja ima neku prvostepenu stranu duhovnosti. Kod Srba je to upravo radost, pored igre, koju sam pominjala u vezi sa imenom Milorada Pavića. Milorad, Radović, Rada, Radić – taj koren s radošću je veoma proširen u Srbiji!

Dakle, knjiga radosti, zato nazivi rubrika – nisu dosadni «prvo poglavlje», ili, recimo, «za decu mlađeg školskog uzrasta», već «Za modrim humom», «S one strane duge». U tom svetu svuda šetaju nosorozi, strane knjige treba mazati maslacem da bi se ugodilo miševima, može da se nacrta dan nedelje, koji se zove sreda. Sve, što je moguće samo u svetu detinjstva, u kojem se, doduše, polako stasa. Zato tu može da nastane potreba da se položi ispit za cara, radi toga treba da umeš da lažeš, ali kategorično ne smeš da oreš. Zato nastaje želja da se ne poraste za inat, kao u pesmi Dragana Radulovića.

Ako će veliki ljudi i dalje kao u šali

Da ubijaju i da oholo vode rat,

Ja ću i dalje da ostanem ovako mali

I neću da porastem za inat.

Upravo zahvaljujući takvim stihovima sam Andrej Bazilevski naziva tom, koji je marljivo sastavio, «knjigom protesta».

- Prave dečije pesme su namenjene i odraslima. Moramo da stvaramo neke linije odbrane, moramo da pomognemo deci da žive u današnjem svetu, ova je knjiga pokušaj da se nešto učini. Čini mi se da je poezija na srbskom jeziku jedna od najinteresantnijih u slovenskom kulturnom prostoru. Ne postoji nijedan veliki pesnik, koji stvara za odrasle, a koji ne bi napisao bar nekoliko pesmica za decu, počev od Desanke Maksimović i Stefana Raičkovića i završavajući mlađim autorima. Inače je veoma aktivno predstavljena na srbskom knjižnom tržištu dečija poezija, mislim, da to u mnogome spasava odnos prema svetu kod Srba.

Pesnik Mihail Grozovski, koji je prevodio za antologiju Laze Lazića i Branislava Crnčevića, radi prvi put s srbskim autorima.

- Tek sam dotaknuo srpsku poeziju, ali vidim da je bila dobra ideja da se izda takva knjiga. Imao sam posla s doslovnim prevodom i zamišljao likove da bi ih preneo na ruskom jeziku. To je veoma interesantan posao, mada je složen, čak i prema doslovnom prevodu je bilo jasno kakve se interesantne metafore i smisao kriju u tim stihovima.

Pesnik Aleksej Smirnov, koji je prevodio za antologiju narodne dečije stihove, ističe.

- Mislim da ova knjiga nije namenjena da je čita malo dete – ono je ne može ni držati. Treba joj priči na drugi način: kao prema enciklopedijskom izdanju, koje obuhvata praktično sve. Sastaviti takvu knjigu je podvig, možemo da je nazovemo biblijom dečije srpske poezije.

Timur Blohin,