EUROkratski slatki život

U vreme finansijske krize evrobirokrate zarađuju značajno više od svojih kolega iz zemalja EU i nekih drugih zemalja. Svaki predstavnik njihove mnogobrojne armije svakog meseca dobija platu od minimum 7 hiljada evra.

U isto vreme u zemaljama sa stabilnom ekonomijom kao što su Nemačka, Engleska ili Holandija službeničke plate u državnim institucijama nisu veće od 3 hiljade evra mesečno, a u južnoj Evropi, po kojoj je kriza najjače udarila, mesečni prihodi državnih službenika su značajno niži - od 800 do 2 hiljade evra. Prošle godine zemlje članice EU su se obratile Evropskom sudu u vezi sa odbijanjem Evrokomisije da zamrznu plate za 44 hiljade evropskih službenika, ali su dobili obrnuti efekat: od januara te godine „briselski poslanici“ su zapravo počeli bolje da žive. Pri tome, 6 hiljada evra mesečno nije loše. Konkretno, plata šefa Evrokomisije Žoze Manuela Barozua je 25,5 hiljada evra, a svaki četvrti službenik EU dobija platu veću od 10 hiljada evra.

Ruski politikolog Pavel Svjatenkov ne vidi ništa čudno u ovome:

- Rad u evropskoj komisiji je sinekurni (zvanje koje donosi dobar prihod a u kome se gotovo ništa ne radi) , jer je evropska birokratija dobro obezbeđena, ima visoki status, stabilne prihode. Čovek koji završi karijeru u svojoj domovini, može da ode u Brisel i tamo zauzme visoko mestou Evrokomisiji ili da postane poslanik Evropskog parlamenta. Zato su evropske vlasti zainteresovane da njihov životni standard bude na visokom nivou.

Osim nezadovoljstva zbog privilegija evropskih službenika, vlade zemalja EU su krajnje obeshrabrene mnogim odlukama. Elena Larina, rukovodilac kompanije „Personal- Invest“ kaže na tu temu za „Glas Rusije“:

- Integracija Evrope se dešava pod zastavom borbe sa evropskom finansijskom- ekonomskom krizom. Ali, ovaj e kriza više dužnička. Jer, države su dužne velikim međunarodnim finansijskim strukturama, koje još nazivaju „velika sedmica banaka“. Upravo one koriste Brisel, kako bi Evropi odenuli ludačku košulju, kako bi uzele pod kontrolu njihov budžet, finansijske tokove ...

Na ovakav način ispada da su evroslužbenici marionete svetske finansijske oligarhije, koja živi po principu: „Ovo nije lično, ovo je samo biznis“. Kako god, ovo dovodi narod do krajnosti, za visoke prihode koje im u tom smislu obezbeđuju poreski obveznici, poslanici su pre svega dužni da delajuu njihovim a ne svojim interesima.