Velika Albanija: mit ili realnost?

Grčki ministar inostranih poslova Dmitris Avramopulos otkazao je zakazanu posetu Albaniji pošto je njen premijer Sali Beriša vrlo odlučno oslikao granice albanskih teritorija. Beriša je izjavio da pre sto godina nezavisnost su stekle sve albanske teritorije od Preveze do Preševa, od Skoplja do Podgorice. Problem je u tome što se grad Preveza danas nalazi u Grčkoj. Pa i drugi nabrojani gradovi nalaze se van granica Albanije. Preševo u Srbiji, Skoplje je glavni grad Makedonije, a Podgorica Crne Gore. Temu nastavlja komentator Petar Iskenderov.

Danas mnogi balkanski radikali, pri tome ne samo u Albaniji, zanose se upravo onim etničkim i političkim kartama iz doba Osmanske imperije. Ali naš sagovornik Kleart Duraj, direktor odeljenja za međunarodne odnose javne radiotelevizije Albanije ne gaji posebne iluzije povodom Velike Albanije.

- Ne može se reći da ova ideja uopšte ne postoji, ali u političkim krugovima i Albanije, i Kosova, i Makedonije, gde kao što znate živi stanovništvo albanskog porekla, ona nije široko podržana, zato što se političke partije ovih zemalja pa i albanske političke partije shvataju da njihov put leži u evropskoj integraciji i integraciji u NATO. Albanija, kao što se zna, već je u NATO-u. Ali u nekim slojevima stanovništva i pokretima lebdi ideja objedinjavanja svih teritorija na kojima žive Albanci. Mislim da se to objašnjava uglavnom političkim ambicijama i kako bi se pokretima dala politička težina. Mnogi u Albaniji, na Kosovu i Metohiji dele moju tačku gledišta da ideja Jedinstvene Albanije nije osnovana.

Ekspert radija Glas Rusije, rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Jelena Guskova, komentarišući ovaj problem, podvukla je:

- Mi smo objavili 4 toma dokumenata Albanski faktor u razvoju krize na teritoriji bivše Jugoslavije. Iz tih dokumenata odlično se vidi da počev od 1878. godine, Albanci su postavili za sebe cilj da ujedine sve terotorije pred albanskom većinom, nezavisno od toga u kojoj državi se nalaze. Ovaj cilj oni realizuju, oni su mu se već približili, proglasivši nezavisnost Kosova. Tako da treba očekviati početak procesa objedinjavanja drugih teritorija, znači ustanak Albanaca u Makedoniji, na jugu Srbije i slično.

Ipak ujedinjenje Kosova i Albanije je samo deo onog programa kojeg se pridržavaju pristalice ideje Velike Albanije. U memorandumu Albanske akademije nauka, objavljenom u Tirani 1998. godine pod nazivom Platforma za rešavanje nacionalnog albanskog pitanja, ovaj pojam je određen kao pokret za oslobađanje albanskih zemalja od strane okupacije i njihovo ujedinjenje u posebnu nacionalnu državu.

Proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine i njegovo priznanje od strane zapadnih država dalo je ideji novog prekrajanja balkanskih granica snažan impuls – istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasjov.

- Odjek kosovskih događaja još dugo neće utihnuti. Meni se čini da već može da se govori o formrianju presedana u međunarodnom pravu. I on će vršiti uticaj na razvoj situacije u drugim sličnim konfliktima. Snažan stimulas za rast separatizma bilo je rešenje jednostranog izlaska teritorije iz sadtava države-članice UN bez saglasnosti same države. Mada formalno sudska odluka o Kosovu je imala konsultativni karakter, njeni argumetni mogu da budu uporebljeni u drugim konfliktima u regionu.

Za sada se Albanija drži usmerenja stupanja u EU, i to postavlja njenim liderima ozbiljne obaveze. Ipak na Balkanu je više nego dovoljno nacional-radikala. I za njih ideje stogodišnje davnosti nisu istorija, već uputstvo za delovanje.