„Slepo“ sletanje na palubu

Ruski inženjeri su razradili navigacioni sistem za pomorsku aviaciju koji omogućava „slepo“ sletanje aviona na palubu nosača aviona. U najskorije vreme ratna mornarica će početi ispitivanje ovog sistema. Ukoliko ispitivanja budu uspešna, pred aviacijom ratne mornarice otvoriće se nove mogućnosti.

Sletanje na palubu kao takvo, - nije čin za kukavice. Lovac, koji u običnim uslovima sleće na pistu dužine 2000 metara i 50 metara širine, treba da sleti na prostor, koji je jedan i po put uži i deset puta kraći, i uz to taj „prostor“ je u pokretu a često se i ljulja. Za kočenje aviona su predviđena elastična užad, a za krajnju situaciju - mreža. Međutim sletanje se svejedno vrši na forsaži za slučaj hitnog uzletanja i odlaska na drugi krug sletanja, ukoliko avion promaši uže.

Pilota, koji vladaju sletanjem aviona na palubu nije mnogo, a bilo koji otežani vremenski uslovi smanjuju broj posada koje su spremne za let, i to pouzdanije nego PVO protivnika. Nijedan komandir neće uzleteti, ukoliko očekivani uslovi za sletanje budu nepovoljniji od onih, za koje je spreman pilot.

Američka flota sa svojom dugogodišnjim praksom korišćenja palubskih aviona stekla je ogromno iskustvo u „slepom“ sletanju. Međutim za sletanje u uslovima pesčane bure u oblasti Persijskog zaliva ili snežne vejavice iznad severnog Atlantika ili Pacifika – nije spreman baš svaki pilot. Pred ruskom pomorskom aviacijom nalaze se još nepovoljnije prepreke što se tiče vremenskih uslova. Osnovne baze okeanskih flota Rusije locirane su u oblastima mnogobrojnih „meteoroloških iznenađenja“. Za uslove Severa ova iznenađenja dopunjava polarna noć.

Novi sistem „slepog“ sletanja SRNK (satelitski radio-navigacioni kompleks) omogućava višestruko povećanje preciznosti određivanja koordinata aviona zahvaljujući metodi relativne navigacije. Ona se bazira na satelitskom navigacionom sistemu, koji se odavno koristi. Međutim u ovoj situaciji, avion koji prelazi na sletanje, u režimu realnog vremena vrši razmenu signala sa još jednom tačkom, koja je opremljena ovim sistemom. Dopunska tačka pozicioniranja omogućava povećanje preciznosti do 10 santimetara u određivanju koordinata i da se izvrši korelacija sa koordinatama neposredno broda, i da se uzme u obzir kretanje palube nosača aviona pod uticajem talasa. Na indikator na čeonom staklu kabine prebacuje se marker orijentacije koje treba da se pridržava pilot u datoj tačci što obezbeđuje uslove za precizno sletanje i kontakt sa palubom sa dopuštenom tolerancijom odstupanja čak u uslovima apsolutno nulte vidljivosti.

U perspektivi sistem navođenja sletanja SRNK može se instalisati na svim avionima. Precizno vođenje prilikom sletanja u bilo kojim meteorološkim uslovima je aktuelno pitanje za sve, a ne samo pilote pomorske aviacije. Sistem SRNK, osim aviona, može se instalisati u zemaljskim službama kontrole leta, da bi se omogućilo sletanje u uslovima odsustva vidljivosti piste. U idealnoj situaciji, ovaj sistem će omogućiti sprečavanje katastrofa, sličnih onoj koja se desila 10. aprila 2010. godine sa avionom Tu-154 kod aerodroma Smolensk-Serverni, kada je poginuo i predsednik Poljske.

Prva ispitivanja sistema SRNK bila su uspešna. Lovac Su-30, koji je bio opremljen ovim sistemom, izvršio je nekoliko prolazka iznad palube za sletanje „Admirala Kuznecova“, sa dodirom palube točkovima šasija. Ukoliko ispitivanja budu uspešna, sistem SRNK će biti instalisan na avionima Su-33, i zatim na MIG-29K, koji su naručeni za Ratnu mornaricu Rusije u okviru državnog programa naoružanja na period 2011-2020. godine.

Ilija Kramnik,