Stalni predstavnik RF u NATO-u Dmitrij Rogozin izrazio je danas razočaranje zbog uloge UN u regulisanju kosovskog problema

Sve je bilo jasno od samog početka šta su oni zamislili: misija UN samo je tražila povod da bi, izvinite za izraz, pobegla sa Kosova i predala sva punomoćja misiji EU koja se neće više rukovoditi rezolucijom 1244, izjavio je on u intervjuu u Briselu novinskom kanalu Vesti. EU uglavnom je predstavljna zemljama koje su priznale Kosovo kao nezavisnu teritoriju. One su čekale trenutak da Un odu i da dobiju svu infrastrukturu, prostorije, sve komunikacije, vezu kako bi tamo uspostavili, prema planu Ahtisarija, nezavisnost Kosovske republike. Odavno smo upozoravali naše kolege iz UN da postoji i dug i čast i odgovarajuće rešenje UN, kojim se treba rukovodisti, ali po svemu sudeći, sada prevladavaju, nažalosti i u Evropi, one političke snage koje više vole da brišu noge o međunarodno pravo kao o brisač ispred vrata, zaključio je Rogozin.

U Misiji UN koja vrši kontrolu situacije na Kosovu spremaju se promene

O njima je informisao štab UN.
Reč je o dve promene. Prva je vezana za kadrovska pitanja. Između ostalog, generalni sekretar UN Ban Ki Mun, kako je saopštila njegov zvanični predstavnik Mišel Montas, namerava da smeni šefa misije UN na Kosovu Joahima Rikera.
Ta odluka je bila očekivana. Pošto je Rikerova delatnost poslednjih meseci izazivala ozbiljne primedbe. Posle jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine od strane albanskih separatista taj činovnik na svoj rizik preduzimao je korake usmerene ka obustavi misije Un i preformatiranju međunarodnog prisustva. Pri čemu, to je činio kršeći rezoluciju 1244, koju je usvojio SB UN. Ponekad se sticao utisak da je šef misije UN rađe ispunjavao naredbe iz Vašingtona i Brisela, nego što se rukovodio uputstvima svog neposrednog rukovodstva. Došlo je do toga da je MIP Rusije zatražio da se preduzmu administrativne mere protiv Rikera, sve do odstranjenja sa dužnosti.
Druga promena u UNMIK-u vezana je za planove Ban Ki Muna da izvrši resturkturizaciju međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu. O njima je generalni sekretar UN govorio u vanrednom referatu o Kosovu objavljenom u utorak. Suština tih planova sastoji se u predaju dela punomoćja UNMIKa misiji EU. Oko 300 visokih evropskih činovinika, po odluci EU, već se nalazi u pokrajini. Ipak sa tim inovacijama stvar se složenija. Na prisustvo misije EU potrebno je da se saglase sve zemlje SB. A to neće biti sasvim lako, uvažavajući pristrasan odnos EU prema kosovskoj nezavisnosti. Da podsetimo da su je vodeće zemlje EU priznale, ali to ne menja suštinu stvari, smatra Jelena Guskova, ekspert za balkanska pitanja.
…
Odvajanje teritorije Kosova i Metohije ostaće nepriznato dok u SB, Generalnoj skupštini UN Kosovo ne bude priznato kao nezavisna država. A to se neće desiti zbog stava Rusije, koji pdoržava Kina, drugi član SB.
Sam Ban Ki Mun nije ilevao da podvuče da će UN i dalje zadržati neutralan stav po pitanju statusa Kosova. Drugim rečima, priznanje nezavisnosti pokrajine od strane najuticajnije međunarodne organizacije se ne nazire.