Pravoslavni svet obeležava Badnji dan

Poseban dan pred praznik Rođenja Hristovog, Badnji dan, proslavljaju danas vernici nekoliko pravoslavnih konfesija. U Ruskoj, Srbskoj, Gruzijskoj i Jerusalimskoj pravoslavnoj crkvi, kao i na Svetoj Gori, svečanost rođenja Bogomladenca proslavlja se po starom, julijanskom kalendaru u noći između 6. i 7. januara.

Badnji dan je dan uoči velikog hrišćanskog praznika, dan strogog posta i molitve, govori sveštenik Sergej Zvonarev.

Naziv praznika, na ruskom Sočeljnik, potiče od reči sočivo. To je obredno jelo koje predstavlja kuvana zrna pšenice ili pirinča. Po pravilu, sočivo se sprema za pomen mučenika ili preminulih hrišćana. To što se sočivo služi uoči Božića nije slučajno. Jer Hristos se rodio i došao na ovu zemlju kako bi umro na krstu, pretrpevši mučenja i stradanja, samim tim da bi spasao ljudski rod od greha prokletstva i smrti. I to posebno jelo podseća sve hrišćane na ono što je izvršio Hristos-Bog na zemlji.

U raznim zemljama Badnji dan obeležavaju na razne načine. U Belorusiji i Ukrajini na taj dan uobičajeno je spremati 12 jela po broju apostola. U Srbiji i Crnoj Gori ovo je glavni porodični praznik. Zato je uobičajeno da se sva porodica zajedno bavi spremanjem, ukrašavanjem prostorija, da kiti jelku, priprema svečanu večeru. U Gruziji vernici idu u litiju Alilo. Glavni njeni akteri su lica koja „nose blagu vest“. Oni su obučeni u belo i pesmama obaveštavaju sve o tome da je rođen Spasitelj.

U Rusiji u drevna vremena na taj nad nisu jeli nikakvu hranu, niti pili bilo šta, osim što su jeli sočivo. Na sto se stavljao čisti stolnjak, jelo se u svečanom i strogom ćutanju. U znak sećanja na jasle u kojima je rođen Isus, na sto se obavezno stavljao struk svežeg sena. Mesna i kuvana jela na sto su postavljanja tek kad nastupi 7. januar.

Danas su se mnoge crkvene tradicije transformisale od strogo kanonskih u simbolične. Ipak, uveren je pravoslavni sveštenik, Badnji dan i Božić treba dočekivati onako kako dolikuje hrišćaninu.

Glavna tradicija praznika je bogosluženje. Ova tradicija je odraz suštine praznovanja Rođenja Hristovog. Ljudi treba da shvataju da to nije prosto nekakav događaj od pre dve hiljade godina. Hrišćanin treba da se odnosi prema prazniku kao prema realnom događaju svog duhovnog života. Postoji mnogo narodnih tradicija vezanih za smisao praznika. Na primer, koledari – pesme i himne slavljenja Hrista. Koledarske pesme su rasprostranjene u Ukrajini. Ipak postoje i tradicije naroda koje nemaju veze sa hrišćanstvom, i ukorenjene su u paganstvu. To je gatanje, prerušavanje, čaranje. Sve to nema nikakve veze sa Božićom i crkva je to uvek osuđivala.

Nastupanjem Božića počinju Sveti dani ili Svjatki. To je vreme dobrih dela. I mada je svetost u dobrim delima poziv svakog hrišćanina nezavisno od doba godine i praznika, kako bi se Svjatki učinili zaista svetim, treba upravo tih dana da težimo dobru i veri, kaže sveštenik Sergij Zvonarev. Svjatki traju 12 dana do Krstovdana, koji se obeležava 19. januara.