Silovanja u Indiji – ko je kriv?

Suđenje 5 optuženih za grupno silovanje i ubistvo jedne studentkinje, izvršeno 16. decembra protekle godine u Južnom Delhiju, ne samo da ostaje tema, o kojoj se aktivno raspravlja u indijskom društvu, već ima svetski značaj.

Činilo bi se, sa gledišta prava da je predmet dosta jednostavan. Ako optuženi budu priznati krivim, sudeći po svemu, dokaza ima dovoljno, oni moraju da budu strogo kažnjeni. U skladu sa zakonom, oni mogu da dobiju čak i smrtnu kaznu.

Međutim, predmet je izašao iz čisto pravnih okvira, - smatra ekspert Ruskog instituta strateških istraživanja Boris Volhonski.

- Statistike zločina prema ženama u Indiji su potresne. Nije reč samo o silovanjima, već i nasilju u porodici, koje retko postaje poznato javnosti. To su i akcije, koje se smatraju legitimnim i prihvatljivim sa gledišta morala, međutim, ustvari krše sve etičke norme, naprimer, ubistvo nerođene dece, kada postaje jasno da su to ženska deca.

2011. godine je u Indiji registrovano 24 hiljade silovanja, što je za 9 odsto više nego godinu dana ranije. I to reč je samo o registrovanim slučajima. Statističari ne znaju koliko je bilo slučaja, kada se žrtva bojala da to prijavi.

Prema podacima indijskih medija, tokom poslednjih 5 godina na izborima različitih nivoa balotiralo se više od 200 kandidata, koji su u svojoj biografiji imali nasilje ili druge zločine, izvršene prema ženama. Nekoliko ljudi je čak postalo poslanicima zakonodavnih sabranja svojih država, bez obzira na takvu ljagu u biografiji. Između ostalih, poslanicima je postalo 6 ljudi, optuženih za silovanje i 36 za druge zločine prema ženama.

Prema statistikama, silovanja u Indiji se vrše maltene svakih 20 minuta. Međutim, sve do sada o takvim slučajima se uglavnom ćutalo.

Zločini prema ženama sve do sada se nisu smatrali ne premostivom preprekom za izbor u zakonodavnim organima vlasti. Možda je zločin u Delhiju odraz ozbiljne socijalne tendencije, karateristične za današnje indijsko društvo? Komentar Borisa Volhonskog.

- Takvu pretpostavku potvrđuju i sumnjiva reagovanja nekih političara, društvenih i religioznih delatnika. Mnogi od njih – predstavnici različitih stranaka, država, konfesija – ustvari prevaljuju deo krivice na žrtvu. Recimo, induski propovednik Asaram Bapu kaže da bi devojka morala da uzme siledžije za ruku, nazove ih braćom i, pozvavši Gospoda u pomoć, moli da je poštede. Drugi smatraju da neudata devojka ne bi smela da šeta noću Delhijem u društvu svog prijatelja, ili podsećaju na norme morala u odevanju. Neki apsurdno tvrde da je činjenica nasilja bila predodređena nepovoljnim položajem planeta, ili da je za sve kriv fast-fud, koji tobože menja hormonalni odnos u organizmu i provocira takve slučaje.

Takva reagovanja svedoče da indijsko društvo preživljava duboku civilizacijsku krizu, - smatra ruski ekspert.

Dakle, ni najstroža kazna za siledžije neće rešiti problem. Njegovi izvori su mnogo dublji. Takav će se problem rešavati godinama, ako ne i decenijama.