Rezolucija za Kosovo. Srbski proizvod za unutrašnju upotrebu?

Vlasti Srbije su u sredu jednoglasno donele dva strateška dokumenta, koja se tiču Kosova i Metohije. To su rezolucija koju sada razmatra skupština zemlje i takozvana „platforma“, strategija koju je malo doradio predsednik i koja se na čudnovat način krajem decembra na engleskom jeziku našla na stranom web sajtu.

Da bi se izbeglo sasvim otvoreno razotkrivanje taktike Beograda, obnovljena platforma će se dalje držati u tajnosti. To je izjavio premijer Srbije Ivica Dačić. Ali već je sad poznato da su iz dokumenta uklonjeni svi sporni predlozi, na primer, postulat koji glasi da „ništa nije dogovoreno dok nije sve dogovoreno“. Ta je tačka od početka izazivala oštru kritiku u evropskim krugovima. Uklonjena je iz platforme i „naučna fantastika“ kao, na primer, o demilitarizaciji Kosova i garancijama bezbednosti od strane EU, Vojske Srbije i albanske armije. Platforma je samo teorija, objašnjenje za rezoluciju, koja se poziva na dokumenta i principe, na osnovi kojih Beograd želi da rešava kosmetsko pitanje. U platformi postoji to, za šta se kaže da su opšta, ali obavezna mesta, na primer, konstatacija da Srbija ne priznaje i nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Postoji i poklon za EU: „Pristupamo dijalogu sa Prištinom svesni značaja koji bi postizanje obostrano prihvatljivog rešenja imalo za ubrzanje integracije regiona u EU“.

Ali glavno što sadrži nova srbska strategija je projekat stvaranja Autonomne zajednice srbskih oština na KiM, koje će okupiti Srbe po nacionalnom, a ne teritorijalnom principu. Po zamisli Beograda, u tu zajednicu moraju ući ne samo četiri severne opštine koje se graniče sa centralnom Srbijom, već i nekoliko južnih opština, u kojima je srbsko stanovništvo većinsko. Kao što smo već govorili, projekat se može nazvati „Autonomija u autonomiji“: autonomna zajednica treba da ima svoje državne organe – parlament i izvršno veće, da reguliše pitanja obrazovanja, zdravstva, poljoprivrede. Osim toga, smatra se da će zajednica sama odlučivati kakve će državne simbole koristiti.

Inače, posle prihvatanja rezolucije vlada premijera Dačića je izjavila nešto što se može smatrati senzacijom. Dačić je rekao da su Srbi napravili grešku što su 13 godina slušali Beograd i nisu stvorili svoje institucije. „Trebaju nam institucije vlasti koje priznaju i Beograd i Priština“. Reči Dačića su izazvale nezadovoljstvo Srba, koji ni u kom slučaju ne žele da postanu državljani albanskog Kosova. Autoritetni patriotski portal SRBski FBreporter je podsetio da na severu Kosova i dalje funkcionišu institucije Republike Srbije. Izdanje smatra da je Dačić svojim izjavama apsolutno ignorisao stav Srba na Kosovu, koji su na referendumu prošle godine jednoglasno pokazali da ne priznaju nikakve organe vlasti osim onih koji su u sistemu Republike Srbije.

S druge strane, reči Dačića su odobrili Srbi na Kosovu koji su se „integrisali“ u samoproglašenoj državi. Govori predsednik SPO za Kosmet Ranđel Nojkić:

- To je nešto što prvi put čujemo i to je nešto što prvi put jasno upućuje na to da se Srbi na predstojećim izborima pripreme i uključe u njih. To jeste realnost, to jeste vrlo važan faktor u budućnosti. Ukoliko Srbi naprave jedinstveni front i ukoliko masovno izađu na izbore, to će biti garancija da će po broju osvojenih mandata biti na drugom, eventualno trećem mestu u parlamentu Kosova. To znači da nijedna odluka, ukoliko budu jedinstveni, ukoliko naprave strategiju, u budućnosti se neće moći donositi bez Srba.

Ali i pored ozbiljnih ustupaka na koje je Srbija spremna, Priština je kategorična: svi dokumenti Beograda su isključivo za unutrašnju upotrebu, a svoje poslove nezavisno i suvereno Kosovo nema nameru da ni sa kim razmatra. Povodom toga nije najjasnije, hoće li srbski projekat naći svoje mesto za briselskim stolom za kojim pregovaraju premijeri Srbije i Kosova? I kakva će biti reakcije EU? Da čujemo mišljenje profesora fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, bivšeg srbskog ambasadora u Francuskoj Predraga Simića:

- Mislim da je usvajanje platforme u svakom slučaju dobro za Srbiju. Dijalog sa Kosovom bez ikakvog političkog dokumenta oko koga bi postojala nekakva saglasnost vladajućih partija u Srbiji sam po sebi vodi pregovore u pravcu koji Srbiji ne bi odgovarao. Mislim da se ovde ne radi o nekom novom tekstu, radikalno novim idejama. Ovde se radi o jednom političkom činu koji je pokazao da predsednik Nikolić u ovom trenutku jeste dominantna figura u srbskoj politici. Što se tiče Evrope, mislim da će reakcija biti malo kompleksnija. U ovom trenutku reakcije su uglavnom negativne. Sa druge strane, za Evropu će ipak biti važno da zadrži za pregovaračkim stolom i Beograd i Prištinu i da će se tu uglavnom voditi najveća diplomatska bitka, ako smem tako da kažem, jer je za EU glavno da taj problem ne skine sa pregovaračkog stola i da ne postane predmet sukoba. U ovom trenutku za tako nešto postoji mogućnost u Preševskoj dolini i mislim da to jeste neka šansa ove platforme, da naiđe ako ne na podršku, onda bar na jednu toleranciju.

Ovako ili onako, o juče donetoj rezoluciji će najbližih nekoliko dana raspravljati srbski parlament, i ovde niko ne garantuje jedinstvo, koje smo mogli da vidimo u ministarskim redovima. To smo čuli i od lidera srbskih liberala Čedomira Jovanovića, koji predviđa da će sednica biti „ritualno zaklinjanje u Kosovo“ bez kakvog bilo ozbiljnog odgovora na problem. Ruku na srce, gospodin Jovanović pokušava da nas prevari: model Autonomne zajednice je prvi za poslednjih nekoliko godina pokušaj Beograda da okupi razbijeni u param-parčad srbski živalj na KiM. Iako Jovanović o tome nikad ne govori otvoreno, jasno je da je za njega ključ rešenja problema da ponovi kao ritual: „Da, sve je to pogrešna politika 90-ih“, i da prizna nezavisnost Kosova. Kako i da je SNS, koja ima najviše poslanika u skupštini, zajedno sa partnerima, socijalistima premijera Dačića i drugim partijama, će verovatno smoći snage da bar skupština kaže „da“ rezoluciji. I tada niko neće moći da predvidi, kako će sredinom januara izgledati još jedna runda pregovora premijera Srbije i Kosova.

Timur Blohin,