„Brada“ – gospodar sovjetskog atoma

Istoričari su ga nazvali tvorcem sovjetske atomske bombe, Lavrentij Berija ga je pominjao u svojim beleškama jednostavno kao Igora, kolege i učenici sa toplinom su ga zvali „Brada“. To je Igor Vasiljević Kurčatov, veliki ruski naučnik i rodonačelnik sovjetskog atomskog projekta. Na dan 110.-te godišnjice njegovog rođenja, za „Glas Rusije“ o Kurčatovu pričaju eksperti i naučnici, među kojima i oni koji su ga lično poznavali.

Nakon završetka Drugog svetskog rata svet se našao na pragu nove katastrofe: dobijanjem na raspolaganje nuklearne bombe, dojučerašnji saveznici Sovjetskog Saveza u borbi protiv nacista, na najozbiljniji način su pretresali planove nuklearnog napada na SSSR. Moskva je imala samo jedan izlaz – po bilo koju cenu da stvori isto takvo oružje, govori doktor istorijskih nauka Aleksandar Sagomonjan:

- Staljin i sovjetsko rukovodstvo odlično su shvatali da preti stravična opasnost, i da bi se ona izbegla potrebno je da u najkraći rok stvorimo atomsku bombu. To postaje glavni pravac unutrašnje politike Sovjetskog Saveza. Upravo tada je Staljinov izbor pao na Kurčatova, kao naučnog rukovodioca atomskog projekta. To je bio stravičan rad – za četiri godine ukloniti atomski monopol SAD.

Uspeh u ovom poduhvatu je postignut. I jedan od faktora uspeha, - bile su naučne i organizacione sposobnosti Igora Kurčatova, ističe predsednik Nacionalnog istraživačkog centra „Kurčatovski institut“, akademik Jevgenij Velihov:

- On je bio, što kažu, pravi fizičar. Počev od 1943. godine, kada je postao rukovodilac nuklearnog projekta Sovjetskog Saveza, on je bio divan organizator, angažovao je sve najveće naučne ekipe, formirao školu. Kurčatov je postavio osnove odbrambene moći Rusije, na kojoj se sve danas temelji,- atomske podmornice, atomski brodovi i ledolomci. Sve zajedno je to grandiozan trud, ali je u tom poslu on sve radio na ljudski način, kontaktirao je sa svim učesnicima, pritom personalno, lično, ne obazirući se na činove i epolete. Mogao je da razgovara i sa Berijom, i sa mlađim naučnim saradnikom, kada je trebalo. Što se toga tiče on je u teška vremena na neki način stvorio takvu atmosferu u toj oblasti, u kojoj je rukovodio, koja je omogućila Rusiji da danas bude jedna od najvećih naučnih svetskih država.

Teško je proceniti ko je dao veći doprinos rađanju sovjetskog atomskog programa – Kurčatov-naučnik ili Kurčatov-organizator, ali njegov najefikasniji instrumenat rada sa ljudima su uvek bile ljudske osobine, smatra kandidat fizičko-matematičkih nauka, istoričar Sergej Smirnov:

- Kurčatov nije bio genije, on je umeo da uzgaja genije i da komanduje genijima. To je izuzetno teško. On je sačuvao talenat na prijateljstvo do kraja svojih dana. Među njegovim podčinjenima bilo je jednostavno nenormalno veliki broj ljudi, koji su iskreno prihvatali njega kao prijatelja. Nisam ni od koga, ko je radio pod rukovodstvom Kurčatova, čuo neka sećanja, koja bi sadržala neko neprijateljstvo.

Kao ozbiljnom naučniku, Igoru Kurčatovu nije bio stran i humor. Njegovo poznato ime „Brada“, nastalo je zbog jedne neobične odluke velikog fizičara, kaže vojni ekspert Ilija Kramnik:

- Postoji priča, da je Kurčatov prvo pustio bradu tokom rata – „do pobede nad fašizmom“, zatim je nastavio nakon završetka rata, - do uspešne realizacije nuklearnog projekta, a pošto se projekat širio i nikako nije želeo da se završi, u principu i nije mogao da se završi, on je i nastavio da sve to vreme nosi bradu.

Nažalost, Igor Kurčatov je preminuo na 57. godini života. Sećanja na njega su živa. Njegovo ime nose gradovi, ulice, instituti i škole, lak kosmički objekat – asteroid Kurčatov.