Britanija balansira na pragu EU

Svojim obećanjima da će revidirati uslove članstva Velike Britanije u EU premijer Ujedinjene Kraljevine Dejvid Kameron toliko je zbunio saveznike da je u ponedeljak morao da precizira: ipak nije reč o izlasku zemlje iz EU. Kako se očekuje, 22. januara Kameron će nastupiti u Hagu sa govorom o perspektivama razvoja Evrope i projasniti pitanje uloge Velike Britanije u tom procesu.

London se od trenutka osnivanja EU trudio da drži džentlmensku distancu sa Briselom, nije hteo da stupi u zonu evra, a poslednjih godina retorika britanske vlade je stekla mal te ne izolacionistički karakter. Vrhunac neslaganja između Ujedinjenog Kraljevstva i njegovih saveznika iz EU bio je novembar prošle godine, kada su Britanci blokirali nacrt zajedničkog budžeta EU. Što je izazvalo prvu seriju razgovora o mogućem i skorom izlasku britanskih ostrva iz sastava EU. A pre nekoliko nedelja Dejvid Kameron je prvi put rekao da je spreman da sprovede referendum o daljem boravku zemlje u EU.

U stvari slični razgovori se vode još od 70-ih godina, podsetio je u intervjuu za Glas Rusije šef katedre za međunarodnu ekonomiju i politiku Visoke škole ekonomije profesor Maksim Braterski.

- Britanija balansira. Polazeći od svojih nacionalnih interesa, Velika Britanija nikada nije planirala da se potpuno integriše u EU. Mislim da Velika Britanija neće istupiti iz EU, zato što Britanci ne žele da gube, recimo, svoja finansijska tržišta na kontinentu. Britanci ne žele na primer da podržavaju novcem briselsku birokratiju, da plaćaju visoke uloge za podršku poljoprivrednih proizvođača u Francuskoj i Španiji. Meni se čini da je reč o jačanju britanske autnomije u okviru EU, ali nikako o punom istupanju.

Sve pretpostavke o istupanju Britanije iz EU pojavile su se u kontekstu krize zone evra, ističe sa svoje strane stariji naučni saradnik Centra za britanska istraživanja Evropskog instituta RAN Jelena Ananjeva. Britanija se sama nalazi u prilično složenom ekonomskom položaju, i one sume koje treba da daje budžetu EU London smatra neopravdano velikim. Uz to Velika Britanija smatra da je Brisel počeo previše aktivno da se meša u unutrašnje ekonomske stvari zemalja članica EU. Ipak izlazak Britanije iz EU će pretiti po nju vrlo velikim gubicima, podvukla je Jelena Ananjeva.

- Radi se o tome što 3 miliona radnih mesta u Britaniji zavisi od članstva u EU. Jer 50% spoljne trgovine Britanije otpada na EU. Ali izlazak Britanije iz EU ne može da se desi pre 2016. godine. Ovo pitanje će se rešavati na referendumu, a referendum vlada može da proglasi tek posle narednih opštih parlamentarnih izbora 2015. godine. Do tada zona evra možda će već izaći iz krize, i Britanci neće imati tako ozbiljan povod za razmišljanje o izlasku iz EU.

Sada Britaniju uglavnom brine koliko će je koštati članstvo u EU, podvlači doktor Ričard Velings iz britanskog Istituta za ekonomske probleme.

- Po mišljenju direkotra Velingsa, u nastaloj situaciji najrazumnije bilo bi priznati da EU u aktualnom vidu prestala je da funkcioniše i da bi trebalo da se vrati EU iz 90-ih goidna, kada nije bilo takve zavisnosti među članicama, zato je postojala slobodna trgovina bez političke integracije i kontrole iz centra.

Izlazak Britanije iz EU bio bi nepoželjan i za EU, i za svetsku ekonomiju i celini. Analitičari američke investicione banke Morgan Stenli sastavili su spisak mogućih makroekonomskih iznenađenja koje mogu da obruše tržišta 2013. godine. Među najopasnijim događajima takve vrste je izlazak Velike Britanije iz EU.