U ruski priobalni pojas pustiće privatnike

Sve odluke o osvajanju priobalnog pojasa treba da imaju dugoročan karakter. Na to je skrenuo posebnu pažnju premijer Rusije Dmitrij Medvedev. On je u Novom Urengoju u Sibiru održao savetovanje o praksi i perspektivama osvajanja rezervi nafte i gasa u priobalnom pojasu. Učesnici su govorili ne samo o tempu i mogućnostima razrade velike teritorije, već i o tome koga puštati u priobalni pojas.

Razrada nafte i gasa na kopnu veoma se razlikuje od osvajanja priobalnog pojasa. Nova infrastruktura koju treba podići, specijalizovane luke, platforme, tankeri ledolomci i naravno aktivno geološko istraživanje, sve to zahteva ogromna ulaganja kapitala. Kako bi u granu krenuo novac potreban je stabilan, jasan pravni režim, podvukao je Dmitrij Medvedev.

- Zbog specifike rada u moru sve odluke koje donosimo treba da imaju dugoročan karakter. To treba da spoznaju svi koji nameravaju da se bave priobalnim pojasom. Samo u tom slučaju možemo da akumuliramo potreban za to finansijski resurs, a on je vrlo velik.

Osim toga, treba odrediti mehanizam pružanja kompanijama prava za razradu resursa priobalnog pojasa. Sada na osvajanje strateške riznice zemlje mogu da pretenduju samo kompanije sa udelom državnog učešća od preko 50% i sa iskustvom rada na moru od najmanje pet godina. Drugim rečima, ovde mogu da rade samo dve ruske kompanije – Gazprom i Rosnjeft. U datom trenutku Rosnjeft je predala prijavu za 12 lokacija, Gasprom za 17. U slučaju potvrdnog odgovora na ove prijave, državne kompanije će u roku od 10 godina rezervisati do 80% ruskog priobalnog pojasa.

Ipak pravila igre mogu da se promene. Na savetovanju u Novom Urengoju ministar prirode Sergej Donskoj je predložio da se u priobalni pojas puste i privatne kompanije: na osnovu aukcije i samo tamo gde nema interesa državnih kompanija. Liberalizacija dostupa priobalnom pojasu kroistiće državi i samom pojasu, kao i privatnim investitorima, smatra generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

- Državne kompanije mogu da ne izađu na kraj sa brzom realizacijom projekata u priobalnom pojasu, zato što su oni vrlo skupi. Treba ih brzo realizovati, pošto situacija sa eksploatacijom na kopnu kod nas nije tako idealna. Cifre rasta eksploatacije ne treba da nas zavaravaju, zato što u poslednje vreme je premalo novih nalazišta. To znači da treba kompenzovati ekspluataciju koja se smanjuje. I priobalni pojas je jedna od očiglednih varijanti razvoja. Zato što veća bude kamapnja u priobalnom pojsu, to je veća verovatnoća da će projekti krenuti brže i da će zemlja dobiti efekat.

Ruski priobalni pojas ima najveću površinu u svetu – preko 6 miliona kvadratnih kilometara. Njegove rezerve nafte i ga sa se procenjuju skoro na sto milijardi tona nafte i gasa preračunatih u uslovno gorivo. Uporedo sa tim proučenost ruskog priobalnog pojasa je mala, što ne pruža mogućnost tačnog prognoziranja njegovih rezervi, ističu eksperti.

Natalija Kovalenko,