Kako robotizovati rusku armiju

Ministarstvo odbrane namerava da robotizuje armiju, saopštavaju mediji pozivajući se na izvore u ministarstvu odbrane. U perspektivi roboti treba da čine do trećinu tehnike i naoružanja kopnenih trupa. Uporedo sa tim postoje sumnje da li je neophodan ishitren prelazak snaga na „neljudsku“ bazu.

Uspesi robotizacije

Roboti najraznovrsnije namene ulaze u armijske redove sve masovnije. Bespilotne letelice i ploveći (nadvodni i podvodni) uređaji, kopnena vozila raznih tipova preuzimaju ne sebe sve više funkcija koje su pre toga obavljali ljudi.

Prvi put takva tehnika vojne namene pojavila se još 30-ih godina, a u vreme Drugog svetskog rata ona je naišla na široku primenu. Možemo se setiti nemačkih i američkih ogleda sa teledirigovanim avionima bombama, nemačkim teledirigovanim Golijatima i drugih uzoraka.

Ogledi su vršeni i u SSSR, na primer radovi na teletenku – tenku kojim se upravlja radijskim kanalima, namenjenom za izviđanje minskih polja, probijanje prolaza u bodljikavim ogradama, bacanje plamena, postavljanje dimne zavese, čišćenje od gasova ili čišćenje terena od bojevih otrovnih supstanci. Ipak na tadašnjem tehnolškom nivou takav sistem je bilo prilično teško učiniti pouzdanim, i početkom Drugog svetskog rata radovi su bili prekinuti.

Kako se razvijala tehnika i tehnologija količina teledirigovane tehnike je rasla. Na prelasku između 20. i 21. veka kopneni, vazdušni i pomorski roboti svih vrsta počeli su da igraju sve veću ulogu u vođenju bojevih dejstava. Bespilotne letelice koriste se za izviđanje, ukazivanje cilja, navođenje raketa. Mnoge od njih mogu same da pogađaju cilj. Kopneni roboti se koriste za uklanjanje mina, probijanje ograda. Osim toga, mnogi od njih su naoružani i mogu da se koriste za vođenje borbe u uslovima visokog rizika – recimo u gradu.

Robote počinju da koriste i u pozadinskom obezbeđenju – tako kompanija Oshkosh Truck razrađuje bespilotne teretnjake, a kompanija Boston Dynamics je napravila robota nosača, koji po obliku podseća na velikog psa (zovu ga Big Dog) i u stanju je da prenese do 75 kilograma tereta.

Ipak bez obzira na brz rast potenciajla, roboti za sada nisu dostigli i još dugo neće dostići mogućnosti vojnika i tehnike kojom upravlja čovek. Osnovno ograničenje ostaju mogućnosti optike – nikakav elektronski optički sistem ne može da se poredi sa sistemom ljudski mozak-ljudsko oko koji koristi optiku kao pojačanje. Još jedno ograničenje sastoji se u odsustvu pravog veštačkog intelekta koji je u stanju da operativno reaguje na situaciju koja se stalno menja. To navodi na korišćtenje upravo teledirigovanih, a ne potpuno autonomnih uređaja.

Čemu težiti?

Iz ovih razloga za sada je rano govoriti o masovnoj robotizaciji ruske armije. Treba pre svega rešiti zadatak opremanja odreda običnom savremenom tehnikom – od teretnih vozila do lovaca. I istovremeno osvajati proizvodnju robota onih klasa čije je postojanje neophodno. Pre svega to su bespilotni obaveštajci, mineri i podvodni uređaji za ratno vazduhoplovstvo, kopnene trupe i flotu.

Razume se, pri tome treba pratiti svetske tendencije u datoj sferi i kako se ne bi zaostalo i dospelo u preterani entuzijazam povodom robotizacije. Treba uzeti u obzir da do sada koncepcija robotizovane armije nije bila proverena u borbi sa protivnikom koji raspolaže savremenim sredstvima radioelektronske borbe. Uzimajući u obzir takve primere kao što je uspešni pokušaj Irana da spusti američku bespilotnu letelicu RQ-170 2011. godine, za sada je nemoguće garantovati pouzdanost takvih letelica.

Ilija Kramnik,