Borba generala Mladića

Na nastavku suđenja u Haškom tribunalu, u četvrtak 10. januara 2013. godine, general Ratko Mladić je ponovo upozorio javnost na teške zdrvastvene probleme sa kojima se susreće u najvećoj svetskoj tamnici za Srbe.

„Ja se zdravstveno vrlo loše osećam i meni treba bolnica i lečenje. Oslabio sam u poslednjih 10-15 dana, nemam apetit... Ja ovo ne mogu izdržati. Bolje da idem tamo da legnem, da umirem, nego ovde da slušam budalaštine NATO propagande” [1] izjavio je Mladić nakon što je sat vremena slušao „veštaka optužbe za snajpere“ Patrika van der Vejdena, koji je ponavljao od reči do reči, unapred pripremljen tekst, izgovoren još prilikom njegovog svedočenja na suđenju Radovanu Karadžiću 2010. godine. General je reagovao sasvim opravdano jer se Vejdenova „ekspertiza“ snajperskih dejstava „srbskih snaga“ oko Sarajeva zasniva na njegovom obilasku glavnog grada Muslimansko – hrvatske federacije i 17 lokacija na tom području, tokom 2006. i 2009. godine tj. 11 i 14 godina od završetka rata.[2] Međutim, predsedavajući sudija Alfons Ori, je jedva dočekao ovu priliku i pokušao lukavo da Mladića eliminiše sa suđenja. Odmah pošto je general obavestio sudsko veće o svom lošem zdravstvenom stanju koje se svakim danom pogoršava, holandski sudija ga je munjevito upitao da li se odriče prava da bude prisutan u sudnici, čime bi se otvorila mogućnost da se proces nastavi u njegovom odsustvu. Mladićevo udaljavanje sa suđenja bi Haškom tribunalu omogućilo komotan i ekspresan postupak, kao i brzo donošenje presude srbskom generalu za navodni genocid u Srebrenici. Mladić je Oriju, prozrevši njegovu igru uzvratio „ja ću pokušati da sedim ovde u ovoj stolici, pa makar u njoj i umro... Ne odričem se prava da se do poslednjeg trenutka branim od NATO laži i vašeg nazovi suda. Vi niste sud, vi ste korumpirana grupa...“.

I zaista, Haški tribunal u svojim rukama ima žrtvu koju ni po koju cenu neće ispustiti i kojoj mora, što pre, dok još uvek diše, da izrekne unapred pripremljenu presudu, koja će njihovim kreatorima iz SAD i NATO pakta omogućiti da „opravdaju“ zločine koje su činili nad Srbima, kao i da u narednim godinama i dalje satanizuju Republiku Srpsku, Srbiju i najveću žrtvu rata, ali i njihovog najvećeg neprijatelja - srbski narod. Korumpirana grupa o kojoj govori general Ratko Mladić danas broji 800 zaposlenih, koji su samo za period od 2012. do 2013. godine potrošili više od 250 miliona dolara iz osnovnog budžeta Ujedinjenih nacija. [3] Ovde nisu uračunate donacije pojedinih zainteresovanih država i nevladinih organizacija poput Soroševog Fonda za otvoreno društvo, čiji je lider otvoreno podstrekivao na agresiju protiv SRJ. Naravno, najveći deo tih sredstava troši tužilaštvo. Tužioci Haškog tribunala su danas milioneri.

Funkcionerima tužilaštva Tribunala u Hagu, od kojih su većina prema tvrdnjama Florens Artman, saradnici i agenti američke i britanske obaveštajne službe, nije stalo do dobrog zdravlja utamničenih Srba, pa ni generala Ratka Mladića koji je do hapšenja 2011. godine preživeo tri moždana udara. Uostalom, u okviru tajne operacije „Ćilibarska zvezda“ koju je sprovodio NATO pakt, likvidirano je više Srba optuženih od strane Haškog tribunala. Takođe, upravo su agenti zapadnih tajnih službi trovali generala Ratka Mladića pred početak agresije na Republiku Srpsku Krajinu 1995. godine, kada je on preživeo prvi moždani udar. Godinu dana pre toga, isti zločinci su režirajući samoubistvo, ubili usred Beograda, generalovu ćerku Anu, koja je imala samo 23 godine. Vašington i London su po svaku cenu želeli da zaustave čoveka koji je svojom časnom, beskompromisnom i uspešnom borbom utemeljio Republiku Srpsku i sprečio Zapad da u Bosni i Hercegovini reši srbsko pitanje na način na koji ga je rešio u RSK. Danas agenti istih zapadnih službi, pišu optužnice i izvode navodne dokaze u Hagu protiv generala Mladića. Koliko daleko su nakon 5. oktobra išle vlasti u Beogradu u borbi protiv slavnog generala, izvršavajući naloge iz Vašingtona i Brisela, govore podaci da je tajna policija pod vlašću DS-a u pritvoru mučila jatake haških optuženika, dok je tužilaštvo pokretalo montirane postupke protiv članova generalove porodice.

General Ratko Mladić je u svojoj borbi za Srpstvo i Srpsku preživeo najprljavije i najteže napade sa svih strana, pa i iz sopstvenog naroda. Međutim, on se i danas, iako ozbiljno narušenog zdravlja, kao vojnik Otadžbine, na novom frontu u Haškom tribunalu, svim srcem i svom svojom snagom bori za istinu i pravdu o Srbima, Republici Srbskoj i Srbiji. Lažni genocid u Srebrenici, koji se bez ikakvih dokaza o genocidnoj nameri, bitnom elementu ovog zločina i uprkos važećoj Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, presudama Haškog tribunala stavlja na teret srbskim političarima i vojnicima, predstavlja opasnost za ceo srbski narod, ali i za međunarodno pravo i ceo svet. Za ubistva srpske dece, žena i staraca u RSK, RS i KiM, sa očiglednom (genocidnom) namerom uništenja srbskog naroda, zločinci poput Tuđmana, Izetbegovića, Gotovine, Haradinaja itd. se oslobađaju odgovornosti ili se protiv njih nikad nije ni pokrenuo postupak pred Tribunalom u Hagu, dok se za navodni genocid u Srebrenici optužuje general Mladić koji je omogućio muslimanskim ženama i deci da bezbedno stignu na teritoriju pod kontrolom muslimana. Na ovaj način se protivpravno menja važeća definicija genocida, da bi se za potrebe Tribunala u Hagu koristila protiv Srba. Međutim, jednog dana istu praksu će neki drugi privremeni sudovi, na osnovu presedana, koristiti protiv drugih naroda - protivnika Zapada.

Rusija nije zaboravila generala Ratka Mladića i u njoj se danas mnogi stručnjaci javno oglašavaju i ustaju u njegovu zaštitu. Krajem 2012. godine na veoma značajnom mestu, u ruskoj Dumi formiran je Komitet za odbranu Ratka Mladića na čijem čelu je ugledni ruski poslanik Pavel Dorohin, dok se u članstvu nalaze poznati eksperti i javne ličnosti. [4] Značaj ove organizacije je velik i pokazuje na još jednom bitnom planu, jasnu nameru Rusije da pomogne Srbiji, Republici Srbskoj i srbskom narodu. Delovanje Komiteta je posebno važno u situaciji u kojoj je prioritet zvaničnog Beograda članstvo u EU, što za posledicu ima potpuno potčinjavanje Srbije odlukama Haškog tribunala, njenu pomoć tužilaštvu i njen rad protiv utamničenih Srba, što je sasvim suprotno od onog što rade Hrvati, muslimani i Šiptari, koji otvoreno pomažu svoje sunarodnike u Hagu.

Po pitanju generala Ratka Mladića čije je zdravstveno stanje veoma teško, nema nikakvog smisla tražiti da Haški tribunal poštuje međunarodne standarde jer će on činiti sve da bi ga što pre osudio u unapred režiranom postupku. Potrebno je zatražiti hitno ukidanje ovog privremenog suda i otkazati mu bilo kakav vid pomoći, jer je njegovo delovanje suprotno Povelji UN, dok u njemu umesto nezavisnih tužilaca strategiju krivičnog gonjenja kontrolišu agenti zapadnih obaveštajnih službi. Jedino bi potpuni nestanak ove kreature SAD i NATO pakta, sa svetske pozornice, moglo da povrati ugled međunarodnom pravu i Ujedinjenim nacijama.

Boris Aleksić,