Vreme, a ne rad

Istraživači iz SAD smatraju da su momentalne promene klime po geološkim merama naglo ubrzale čovekovu evoluciju. Neophodnost prilagođavanja novim okolnostima je ubzrala razvoj mozga, doprinela razvoju uspravnog hoda, pojavi oruđa za rad i slično. U korist svoje verzije naučnici navode činjenicu da su se ekološke neprilike podudarile sa periodom kada su se u datoj teoriji pojavili prvi čovekovi preci koji su naučili da koriste prva oruđa za rad.

Mišljenja eksperata o tome su podeljena. Socijalni antropolog Aleksandar Kazankov smatra klimatsku teoriju mejnstirmom univerzitetske nauke:

- Homo sapijens je upravo u takvim uslovima i nastao. I to je dokazana činjenica. Ljudi proučavaju klimatske promene, ulgavnom po sadržaju izotopa. Utvrđuju kakva je bila klima, i upoređuju to sa arheološkim pronalascima. Ispostavilo se da klima daje čoveku podsticaj i da on počinje progresivno da evoluira. Kada se klima naglo koleba, evolucija napreduje, kreće se skokovito.

Ekspert je uveren da upravo zahvaljujući klimatskim promenama ljudski predak se izdvojio od prethodnika pre više od sto hiljada godina. Klimatske promene su naterale prve ljude da se nasele prvo u Africi, koju mnogi naučnici smatraju kolevkom čovečanstva, a zatim da pređu na druge kontinente.

Ali klimatska teorija ima dosta protivnika. Paleoantropolog Aleksandar Belov smatra klimatski faktor važnim, ali ne određujućim. Pronalasci sa raznih kontinenata, posebno u poslednje vreme, ne uklapaju se ni u jednu od postojećih teorija. Šta više, za sada je skoro nemoguće utvrditi kontinuitet među raznim drevnim formama čoveka, kako bi se više ili manje verodosnojno rekonstruisala istorija čovečanstva.

- Teško je ustanoviti kontinuitet među drevnim formama. Rani Homo sapijens su forme koje su živele pre 130-200 hiljada godina u Africi i ne slažu se previše sa neantropima, kromanjoncima, koji su živeli pre oko 54-50 hiljada godina i u Africi, i u Evropi, i u Aziji, i u Australiji. Kontinuitet između ove dve grupe – drevnog sapijensa i sapijensa sapijensa vrlo je teško sprovesti. Najverovatnije ovog kontinuiteta nema.

Novi arheološki pronalasci, po rečima naučnika, navode naučni svet da stalno menja tačku gledišta na pojavu čoveka i njegovu evoluciju. Ni jedna od postojećih hipoteza, smatra Aleksandar Belov, ne može da objasni sve pronalaske, a pronađeni artefakti ne mogu se spojiti u lanac evolucije. Naprotiv, ponekad se čak vidi proces takozvane obratne evolucije, smanjenja mozga. Jednom reči, mozak kromanjonca za 300 kubnih centimetara premašuje mozak savremenog čoveka. Moguće da je u nauci o čoveku potreban principijalno nov filozofski teme, govori Aleksandar Belov:

- Nema sigurnosti da je to bilo tako ili drugačije. Očigledno je nedovoljno znanja o tome. I znanja čisto faktičkog – arheološkog, antropološkog i čak idejnog, filozofskog. Zato što je darvinizam uglavnom ideologija. A druga alternativna teorija ne postoji. Postoji kreacionizam, ali on nije zasnovan na činjenicama, već na religioznim svedočanstvima. Jednostavno ovde se formirao vakuum. Potrebna je neka ideja koja bi mogla da objasni nove činjenice, nove pronalaske.

Biološko vreme se ne slaže sa kulturnim i klimatskim. Moguće da ne spoljni faktori, već neke osobenosti genoma čoveka teraju ga da se razvija ili degradira. Izgleda da nauka o čoveku ponovo sakuplja faktički materijal. A oni koji žele da znaju istinu o poreklu svojih dalekih predaka treba da očekuju kada će po zakonu dijalektike kvantitet preći u kvalitet.