Ministar Selaković će posetiti Srbe u Haškom tribunalu

Ministar pravde i državne uprave Srbije - Nikola Selaković nalazi se u dvodnevnoj poseti Hagu, gde će se susresti s rukovodstvom Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, a u tom smislu i sa predsednikom Teodorom Meronom i glavnim tužiocem Seržom Bramercom. Ali, najinteresantniji deo posete će biti u petak, kada će ministar posetiti 11 Srba, koji iščekuju presude po optužbama za ratne zločine.

Ironija sudbine je u tome što će se Selaković susresti sa čovekom, čije je hapšenje prethodni predsednik Srbije smatrao toliko bitnim da se odmah obratio naciji. Radi se o bivšem komandantu vojske Republike Srpske Ratku Mladiću. Ministar će se susresti i sa drugim čuvenim zatvorenikom - bivšim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem.

Mnogi su analitičari ovaj korak ministra ocenili kao vrlo neočekivan. Ipak, takva odlučnost je bila potpuno predvidiva nakon toga što je zvanični Beograd ljutito regovao na oslobađajuću presudu hrvatnskom generalu Antu Gotovini. Tada su beogradski zvaničnici izjavili da saradnju sa Hagom svode na tehnički nivo.

Stručnjak za međunarodno pravo Aleksandar Mezjaev, član Komiteta za zaštitu Ratka Mladića i Vojislava Šešelja, smatra da Tribunal i Republika Srbija imaju još dosta nerazjašnjenih pitanja, koji mogu da budu stavljeni na dnevni red tokom posete ministra Selakovića:

- Mislim da mi zaista sada posmatramo određenu promenu odnosa rukovodstva Srbije prema Tribunalu. Ali glavna je promena odnosa prema onima kojima ovaj Tribunal sudi. Ne bi trebalo zaboraviti da je sadašnji predsednik Srbije bio šef Komiteta za zaštitu jednog od optuženika, to jest on ima u tom smislu veliko iskustvo. Ne smemo zaboraviti, da srbsko rukovodstvo hoće da postigne sa Tribunalom saglasnost, prema kojem bi osuđenim Srbima bilo omogućeno da služe kaznu u svojoj domovini. Mislim da je to veoma važan momenat. Srbski zatvorenici, po pravilu, izolovani su od svojih porodica. Članovima porodica zatvorenika je često teško izvodljivo da ih posećuju u inostranstvu. Osim toga, vidimo šta se dešava u zatvorima „demokratskih zemalja“, naprimer u Britaniji, gde su osuđenom srbskom generalu Krstiću žiletom naneli teške povrede po vratu i licu. Uopšte, ta incijativa Beograda je pravilna i trebalo bi ju je podržati. Druga je stvar, što Tribunal za sada ne izlazi u susret Srbiji, iako je takva saglasnost postignu i potpisana sa, na primer, Albanijom.

Čuli ste mišljenje profesora Kazanjske Akademije upravljanja, stručnjaka za međunarodno pravo Aleksandra Mezjaeva.

Timur Blohin,