Susret koji nije postao istorijski

Sastanak predstavnika IAEA i iranskog nuklearnog nadleštva koji se odrao u sredu i četvrtak u Teheranu, nije dao opipljive rezultate. Objavljeno je da će se još jedna u nizu rundi pregovora između IAEA i Irana održati 12. februara, nakon susreta Iranaca i „šestorke“ međunarodnih posrednika koji je planiran za kraj januara. Šta se može očekivati od novih rundi pregovora?

Dijalog s Iranom se vodi već skoro 10 godina u dva formata: Iran – IAEA i Iran – „šestorka“ posrednika koja uključuje pet stalnih članova Saveta bezbednosti UN i Nemačku. Dok „šestorka“ traži političke puteve za izlazak iz ćorsokaka u koji su svi dospeli zbog nuklearne politike Teherana, IAEA s Iranom razmatra „tehničke“ probleme vezane za njegovo poštovanje svih međunarodnih zakona vezanih za nuklearnu delatnost. Pritom se „šestorka“ u svojim sporovima s Iranom bazira na podacima inspekcija koje vrše stručnjaci IAEA.

U maju prošle godine za vreme posete generalnog direktora IAEA Jukija Amana Teheranu postignut je sporazum o tome da će u najskorijoj budućnosti biti potpisan sporazum o saradnji između IAEA i Irana. Planirano je da se u sporazumu dogovori obezbeđenje slobodnog pristupa inspektora IAEA svim objektima koji ih zanimaju, uključujući i vojnu bazu u Parčinu, kao i dokumentima i kompjuterskim podacima. Osim toga, treba da imaju mogućnost da razgovaraju sa saradnicima izabranih objekata i prikupljaju potrebne informacije. Međutim, sudeći po odsustvu praktičnih rezultata s poslednjeg sastanka, nije postignut dogovor u vezi s ovim pitanjima. Zašto?

Po mišljenju vojnog stručnjaka direktora ruskog Centra za društveno-politička istraživanja Vladimira Jevsejeva:

- Iran je učesnik Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (SNNO), zato treba da poštuje mnoge obaveze u sferi nuklearnog neširenja. I one uzimaju u obzir to da će se Iran pridružiti SNNO kao nenuklearna država. Pritom u skladu s duhom Sporazuma, među zemljama koje su ga potpisale nema „prezumpcije nevinosti. Drugim rečima, ne treba IAEA da dokazuje prekršaje u delatnosti ove ili one zemlje, već ona sama treba da dokaže zakonitost svoje nuklearne delatnosti. To zasad nije zapaženo i nema sigurnosti da će se desiti u najskorijoj budućnosti.

U novembarskom referatu generalnog direktora IAEA gospodina Amana rečeno je da Agencija pokušava da usaglasi s Iranom plan za rešavanje svih spornih pitanja. U ovo ulazi i inspekcija vojne baze Parčin. Kao što se vidi iz referata, Iran je u Parčinu još 2000. godine sagradio veliku zaštitnu oblogu za eksplozivne materije u kojoj se mogu vršiti hidrodinamički eksperimenti. Cilj ovih eksperimenata je možda bila obrada elemenata za nuklearno oružje. Radi razjašnjenja situacije IAEA zahteva da se dozvoli pristup inspektorima na objekat, ali zasad se tome ne izlazi u susret.

Takođe, Iran uprkos postignutim dogovorima nije počeo da izvršava odredbe takozvanog „koda za promene 3.1“. On predviđa da se Agenciji dostavljaju potpune informacije o konstrukciji novih uređaja odmah posle donošenja odluka o njihovoj proizvodnji i u toku celog perioda izvođenja radova.

I ono što je verovatno glavno jeste da Iran ne ispunjava odredbe Dopunskog protokola uz Sporazum o garancijama koji je potpisao, ali nije ratifikovao, vezanog za Sporazum o neširenju nuklearnog oružja. Ovaj dokument obezbeđuje mogućnost rada inspektora IAEA na svakom objektu u svako vreme. Da je Teheran ratifikovao i zatim ispunio ovaj protokol ogroman broj pitanja vezanih za nuklearni program IRI ne bi se više postavljao.

Tipičan odgovor Teherana na sve žalbe IAEA jeste – „naš atom je isključivo miran“, „mi smo protiv nuklearnog oružja“. Međutim, to su reči, a IAEA nije obavezna da bilo kome veruje na reč. Odnosno, dužna je da ne veruje. I dok posle reči ne uslede dela, ne treba očekivati napredak u pregovorima između Teherana i međunarodne agencije. S druge strane, jasno je da pošto je pitanje iranskog nuklearnog programa već odavno prešlo u političku ravan, osnovu za dogovore o tehničkim pitanjima treba da predstavljaju neki politički koraci. Međutim, to treba da bude na dnevnom redu drugih pregovora – između Irana i „šestorke“ međunarodnih posrednika. Njihova sledeća runda je planirana za kraj januara.

Vladimir Sažin,