U Africi dele sfere uticaja

Francuski vojnici vode uspešnu kontraterorističku operaciju u Maliju. U četvrtak od islamista je preuzet grad Kona. Protivnik je pretrpeo značajne gubitke, raportira vojska. U kontekstu takvih bodrih izjava pitanje šta rade strane oružane snage u tuđoj zemlji povlači se u drugi plan.

Međutim Pariz je doneo odluku o vojnoj operaciji u Maliju pre dobijanja odgovarajuće dozvole SB UN. Kasnije je odobrenje SB bilo dobijeno, ali do tada bombardovanje grupe naoružanih ustanika i njihove pozadine iz vazduha Francuzi su vodili već nekoliko dana. Istorijske odnose između metropole i njenih kolonija teško je iskoreniti, smatra zamenik direktora Instituta za zemlje Azije i Afrike Leonid Geveling.

- Francuska posle proglašavanja nezavisnosti njenih afričkih kolonija sačuvala je sa njima jake veze. Francuska kulutra je pustila u ovim zemljama duboke korene. To se odrazilo, razume se, na vojno-političku situaciju. Francuske snage za brzo reagovanje ostale su u nizu afričkih zemalja i prilično aktivno su uticale na njihovu unutrašnju politiku.

Pruživši nezavisnost afričkim kolonijama, Pariz je ostao tamo u vidu državnih činovnika i inteligencije, koji su stekli obrazovanje u visokoškolskim ustanovama Francuske. Svojima je Pariz uvek bio spreman da pomogne, ističe ekspert Instituta za Istok RAN Boris Dolgov.

- Francuska se aktivno umešala u unutrašnji konflikt u Obali Slonovače. Tada je Francuska podržala aktuelnog predsednika Lorana Gbagba u njegovoj borbi protiv suparnika koji je pobedio na izborima. Ali zatim su ovi rezultati bili osporeni. I francuski specijalci su faktički svrgli prethodnog predsednika i doveli na vlast aktuelnog predsednika Obale Slonovače Lorana Gbagba koji je bio oženjen francuskom građankom. To je bilo direktno mešanje.

U Čadu Francuzi su spasavali režim Idrisa Debija, u Libiji su svrgli Gadafija. Pri tome, faktički provociravši intervenciju Zapada u Libiji i ne preduzimajući u intervenciji najaktivnije učešće, Francuska je naljutila Tuarege. Sada mora da plaća za to, kaže šef Centra za istraživanja rusko-afričkih odnosa Afričkog instituta RAN Jevgenij Korendjasov.

- Žestoko razbijanje Gadafijevog režima, njegovo svrgavanje i ubistvo, nesumnjivo, podstakli su ekstremistička raspoloženja ne samo na severu Afrike, već i u zemljama južno od Sahare. Tuarezi koji su se nalazili u sastavu Nacioalne armije Libije i ostali verni svom vođi, sakrili su se u Sahari, uzevši sa sobom ogromnu količinu oružja, aviona, municije. Sada oni čine okosnicu odreda džihadista na Maliju.

Situacija se komplikuje time što je u Africi izgleda započelo novo prekrajanje svera uticaja, kaže šef centra za globalna i strateška istraživanja Afričkog instituta RAN Leonid Fituni.

- Vidimo u celini zaoštravanje vojno-političke situacije na čitavom afričkom kontinentu. To nije slučajno. Konkrentne forme i uzroci intervencija u raznim regionima su različite. Ovde je i libijski primer, i primeri „blagog“ mešalja u onim zemljama gde uvođenje vojnih snaga nije bilo potrebno. Ali zaoštravanje nove bitke za Afriku postoji. Po svemu sudeći, treba očekivati dalje jačanje negativnog pokreta čitavnog kontinenta. On sve više postaje objekat suparništva raznih zemalja u preraspodeli globalnih interesa.

Sudeći po tome kako se razvija sitaucija, Pariz ne planira da odustaje od svoje uloge u životu Afrike. Ovih dana stiglo je saopštenje o pogibiji dva francuska specijalca u Somaliji koji su pokušali da se založe za svog agenta. Agent je takođe poginuo.

Natalija Kovalenko,