Arktik: region globalnih interesa

Ministarstvo za vanredne situacije na Arktiku otvara deset vatrogasno-spasilačkih centara za osiguranje bezbednosti Svernog morskog puta i saradnike kompanija koji rade u arktičkom priobalnom pojasu.

Centri opremljeni po poslednjoj reči tehnike treba da pokriju čitavu teritoriju Arktika u slučaju vanrednih situacija. Po rečima šefa resora Vladimira Pučkova, infrastruktura koja se stvara treba da osigura bezbednost stanovništva koje živi u regionu, koa i personala ruskih kompanija koje tamo rade. Da podsetimo, na ovim severnim teritorijama čitav niz velikih biznis-struktura realizuje velike projekte u oblasti energetike. Tri bazična spasilačka centra će biti opremena avionskom tehnikom i uređajima za rad na vodi. U sedam preostalih planirano je čuvanje opreme i tehnike.

Pravi povratak Rusije na Arktik diktiran je samim životnim potrebama, neophodnošću novih ekonomskih rešenja, jer posle raspada Sovjetskog Saveza ovaj važan region bio je praktično izgubljen. Takvo mišljenje za Glas Rusije izneo je politikolog Vladimir Hodarenok.

- To se tiče kako vojnog prisustva, tako neophodnog u savremenim uslovima, tako i ekonomskog i svakog drugog. U kriznim godinama bila je zatvorena čak i meteorološka stanica. Ali Arktik danas predstavlja neobično važan i čak po nečemu za Rusiju odlučujući region, zato je povratak na njega neizbežan. Mnogo će morati da se obnavlja od nule.

Ekonomska trka za Arktik bogat naftom i gasom danas je na vrhuncu. On je podeljen na 5 zona odgovornosti između Rusije, SAD, Norveške, Danske i Kanade. I u tom kontekstu razvoj Severnog morskog puta obećava Rusiji osetne povlastice i prednosti. Severni morksi put je najkraća transportna magistrala između Evrope i Azije. Ona je skoro dva puta kraća od puta kroz Suecki kanal. Osnovna prepreka za razvoj plovidbe je led. Ipak savremena flota ledolomaca koju gradi Rusija omogućiće da se reši ovaj problem. U okviru Pomorske doktrine i programa razvoja sevrernih teritorija planirano je i formiranje čitave linije savremenih ledolomaca.

Korist od realizacije projekta je očigledna za sve. Za Rusiju je to razvoj tranzitne infrastrukture. Za koristike ozbiljna ušteda vremena i sredstava, uz to i odsustvo rizika od piratskih napada. Samo u poslednje tri godine tranitni prevoz Severnim morskim putem se uvećao deset puta. U uslovima otapanja leda Severnog Ledenog okeana, kada je celogodišnja navigaciaj postala sve realnija, uloga ove maršrute postaje za Rusiju izuzetna, ističe prvi potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme Konstantin Sivkov. Pri tome on predlaže da se pogleda još jedan aspekt akrtičke tematike.

Severni Ledeni okean ima važan vojno-strateški značaj. Preko kape Severnog pola prolaze najkraći vazdušno-kosmički pravci između Rusije i SAD, Zapadne i Istočne polulopte. Zato kontrola nad regionom osigurava i vojno-stratešku bezbenost takvim velikim državama kao što su Rusija i SAD.

Ekspert ističe da se za Arktik danas aktivno zanima ne samo 5 ključnih faktora u regionu, već i Kina, koja nema nikakve geografske veze sa njim. Međtuim ona je počela da gradi sopstvenu ledolomačku flotu. U tim uslovima ekonomsko i infrastrukturno utvrđivanje Rusije u regionu deluje sasvim logično. Naravno, danas niko ne planira da ratuje za Arktik. Moskva je više puta podvlačila da ona može i mora da postane poligon za realizaciju zajedničkih naučnih i ekonomskih projekata. Ipak to ne znači da Rusija neće braniti na ovoj teritoriji sopstvene nacionalne interese.

Iljja Harlamov,