Diplomatska prljava igra

Moskva negoduje zbog odluke američkog suda u vezi s kolekcijom Šnejersona. U skladu s izjavom MSP RF, Moskva namerava da da „žestok odgovor“ u slučaju zaplene ruske državne imovine. Radi se o tome što je sud već doneo odluku: Rusija treba da plaća dnevnu kaznu u iznosu od 50.000 dolara dok kolekcija ne bude predata jevrejskom hasidskom pokretu „Habad Ljubavič“ (rezidencija u Njujorku).

Danas se dela talmudske literature, rariteti jevrejske štampe, kao i druge vredne knjige čuvaju u Ruskoj državnoj biblioteci. Priča vezana za biblioteku rabina Šnejersona počela je 1915. godine, kad je prvi put napustila dvorište rabina u Ljubavičima (selo u Smolenskoj oblasti u Rusiji) i preneta na čuvanje. Bilo je potrebno da se rariteti zaštite od vojnih dejstava koja su bila sve bliža. Posle revolucije boljševici su nacionalizovali 12.000 knjiga i 50.000 dokumenata. U toku prvih godina sovjetske vlasti imigranti-predstavnici zajednice su zahtevali da im se vrate knjige, ali bezuspešno.

Pitanje o tome da knjige treba izneti iz Rusije ponovo se pojavilo krajem 80-ih godina. Predstavnici zajednice hasida su čak angažovali poznatog američkog biznismena Armanda Hamera. Danas, kad je ova tema ponovo izbila u prvi plan, svoju tačku gledišta sve češće iznose naučnici. Knjige, rukopisi i dokumenti treba da ostanu u prostorijama za čuvanje u bibliotekama, uveren je doktor istorijskih nauka Semjon Jakerson:

- Sve velike svetske biblioteke su formirane upravo na osnovu privatnih kolekcija. Nažalost, mnoge od njih nisu tu dospele na najprijatniji način. Danas je, s moje tačke gledišta, knjige, kao i druge artefakte kulture, bolje čuvati u muzejima i bibliotekama nego u crkvama i hramovima. Lenjinska biblioteka je sasvim odgovarajuće mesto za njihovo čuvanje.

Ako je reč o konkretnoj kolekciji Šnejersona, za nju su stvoreni svi neophodni uslovi. Evo šta o sali u kojoj se nalazi kolekcija, kaže stručnjak Centra za istočnu književnost Ruske Državne biblioteke Marija Hajceva:

- Ona je u potpunosti prilagođena, kako za dugotrajno čuvanje knjiga iz kolekcije porodice Šnejerson, tako i za obavljanje religioznih obreda. Knjige iz kolekcije porodice Šnejerson se izdaju na opštim osnovama.

Međutim, ovde se odmah pojavljuju još dva problema, koje prećutkuju predstavnici religioznog pokreta „Habad Ljubavič“. Prvi je povezan s otvorenošću fondova u slučaju predaje, a drugi se tiče samih knjiga, podseća Semjon Jakerson:

- Postoji izvesna opasnost. Jer, kad se biblioteka vraća u ruke određene zajednice, ona postaje manje dostupna. Još jedno sporno pitanje jeste koje knjige, koje se danas nalaze u Lenjinki se mogu definisati kao biblioteka Šnejersona, a koje ne. I koliko ja shvatam, nema stopostotne usaglašenosti među stranama koje knjige spadaju u biblioteku Šnejersona. Jer, to je samo uslovni naziv.

Praktično, insistira stručnjak, radi se o tome da predstavnici „Habad Ljubavič“ jednostavno ne žele da rade s knjigama koje se nalaze na čuvanju u Rusiji. Biblioteci je mesto samo u Rusiji, uverena je rektor Državne jevrejske akademije „Majmonid“ Veronika Irina-Kogan:

- Našla sam je posle 80-godišnjeg nestanka u Lenjinskoj biblioteci. Od prvog dana kad sam je našla smatram da ne treba da napušta granice Rusije zato što je sakupljana za ruske Jevreje, ruske rabine i ruske religiozne šešive (visokoškolska jevrejska verska ustanova). To je naša zajednička svojina. I roditelji onih hasida koji danas žive u Americi, živeli su ovde, u Ljubavičima.

Dakle, mnogi stručnjaci dolaze do zaključka da treba razmotriti varijante za predaju ove kolekcije ruskoj jevrejskoj zajednici ili jednoj od jevrejskih obrazovnih ustanova. Međutim, ovo pitanje zahteva temeljno, ne samo pravno, već i kulturološko ispitivanje. Kako je najnoviju odluku suda u Vašingtonu okarakterisala Veronika Irina-Kogan, „aktualizacija ovog pitanja je povezana s adekvatnom reakcijom Rusije na „akt Magnitskog“. To je diplomatska prljava igra, a ne kultura, sećanje i religija.“