Onlajn - narkomanija bolest 21. veka

Jedan Kinez je kod mrežnih profesionalnih ubica naručio ubistvo junaka svog sina u mrežnoj igri. Radi se o tome, da je nezaposleni 23.-godišnji Sijao Fen sve svoje vreme trošio na virtualne batalije i njegov otac se jednostavno umorio od takvog stanja. U Kini i drugim azijskim zemljama problem internet-zavisnosti, koja dobija sve veće dimenzije, je veoma izražajan. U Rusiji kompjuterskih narkomana nije toliko puno, međutim kompjuterizacija i internetizacija društva prouzrokuju takvu pretnju.

Toliko radikalan potez zabrinutog oca može se tretirati kao pokušaj komuniciranja sa sinom na istom jeziku i da ga podstakne da potraži posao. Istina, očev pokušaj je bio neuspešan – stalno ubijanje omiljenog „goblina 80 nivoa“ nisu ga zaustavili i nisu ga motivisali da potraži posao.

Neuspeh roditelja psiholog Natalija Tolstaja objašnjava time, što je sa detetom trebalo komunicirati od malena, tada ne bi došlo do takvog jaza u uzajamnom sporazumevanju.

- Čovek ima centar za zadovoljstva. Ako ga zamislimo kao neki krug – različiti sektori tog kruga govore o tome šta je za čoveka zadovoljstvo. Neko voli da vozi kola, neko da pojede, neko vodi ljubav češće, nego što treba, ili ređe, neko se ne odvaja od čitanja, neko pametan, opravdava svoj život time da se celog života uči i ne živi svojim životom. Neko živi tuđim životima, obožava nekog, a neko – igra. To treba nečim zameniti i popuniti taj prostor. Treba ponuditi neku alternativu, nečim zainteresovati. Sam nastanak zavisnosti prouzrokuje lenjost roditelja.

Roditeljska neaktivnost ili čak stimulisanje preokupacije dece gadžetima prouzrokuju teškoće ne samo u komunikaciji, nego i u školovanju i daljem životu, nastavlja ekspert. U celini, zavisnost od noviteta na tržištu ove tehnike mnogo se ne razlikuje od narkomanije, nastavlja psiholog Natalija Tolstaja.

- To je doza pozitivnih emocija, da, upravo doza, koja prouzrokuje emitovanje ogromne količine različite hemije u krv. Zaista, sada mnogi stručnjaci i fiziolozi govore o tome, da u ovom procesu nastaje slična reakcija zavisnosti, kao kod narkomana. Deca od 2-3 godine. Njima je već kupljen ajpad i oni su počeli da igraju različite igre. Kada pobeđuješ – padaju zvezdice, pozdravlja vatromet, lete petice, čestitke, a zatim u sedmoj godini dete kreće u školu. I ukoliko je dobro odgovorio na pitanje učiteljice, ona mu kaže „odlično“, ali je za njega to malo, on je nezadovoljan. Nema fanfara i aplauza.

Ekspert savetuje roditeljima i najbližim „narkomana“ nove generacije da što više vremena provode zajedno, da pokušaju da preorijentišu pažnju na nešto interesantnije, što se dešava u realnom životu.

Ljudi koji svoj život prave virtuelnim, rizikuju da se pre ili kasnije zapetljaju u njima, degradiraju, kaže psiholog Natalija Zvereva.

- Što se tiče zavisnosti u celini, naravno da ona ima izrazite negativne strane. Prvo, to oduzima ljudima puno vremena. To ne koristi ni fizičkom razvoju ljudi, niti intelektualnom. Postoje problemi upravo internet-zavisnosti. Mogućnost da se igraju različite uloge, naravno da je to dobra stvar. Internet-igre ne daju čoveku mogućnost, kao i internet zavisnost u celini, da pravilno diferenciraju realan i virtuelan svet. Mi ih ne možemo zabraniti. Druga je stvar, što nije sasvim jasno, kako će uticati virtuelni svet, koji ne liči na pravi, - na ponašanje čoveka u realnom svetu.

Neki daju prednost životu u virtuelnom svetu, i potpuno se odriču stvarnog. Na primer na jugu Kine, jedan mladić je umro od iscrpljenosti nakon što je tri dana redom sedeo u internet-kafiću. U Pekingu je nakon 27 dana stalnog sedenja u internet-klubu umro drugi nezaposleni. Smrt jednog stanovnika Tajvana u internet-kafiću nisu primetili drugi posetioci, jer se on i dalje nalazio u položaju „igrača“. Godišnje u svetu se prodaje preko 1,5 milijarde mobilnih uređaja, i svake godine ova cifra raste. Prema podacima Ministarstva za vezu i masovne komunikacije, u Rusiji ima 70 miliona internet korisnika. Po tom osnovu ona je na prvom mestu u Evropi. Istina to je daleko od Kine i njenih 500 miliona internet-korisnika.