Tajanstvena zver teroriše Ukrajinu

Nismo upeli da se oporavimo od smaka sveta i najezde srbskih vampira, a na glavu nam se sručila nova napast: nedavno se u Ukrajini pojavila čupakabra – legendarno mitsko biće iz Južne Amerike. Čini se da proklestva domovine Maja nastavljaju da se šire po svetu, ne dajući ni dana odmora.

Ako neko slučajno ne zna, čupakabra je četvoronogo biće, nešto između psa ili kojota sa kljovama i svinjskom njuškom, rodom iz Porto-Rika, koje lovi domaću stoku i sisa joj krv. Vampir iz životinjskog sveta. Razume se, zvanična zoologija je ne priznaje, kao ni Nesija ili Snežnog čoveka. Ali to joj ne smeta da vrši zlodela.

U poslednjih pola godine bilo je izvršeno već deset napada na domaću stoku. Areal lova tajanstvene zveri postala je Kijevska, Lavovska, Hemljnicka, Ternpoljska i Černigovska oblast.

Ovog puta čuvodište vampir bilo je primećeno u podnožju Karpata, u selu Golinj, gde su njegove žrtve bili kunići stari godinu dana, koje su domaćini vrlo brižljivo čuvali. Porodica Paraščak duže vreme bavi se uzgojem kunića, ali nešto sličo se na farmi desilo prvi put. Prema pričama domaćice farme lese Paraščak, nepoznata životinja je bukvalno izgrizla katance na kavezima i obezglavila sve kuniće. Najneobičnija i zastrašujuća činjneica se sastoji u tome što su trupovi životinja ostali pri tome apsolutno netaknuti. Tačnije napad teško da je izvršila lisica ili vuk.

Domaćinov pas – ogroman kavkaski vučijak Lajma koji je verno služio sedam godina, čak se nije probudio za vreme noćnog napada na kuniće, mada su pre toga u njegove šape često dospevale lisice i vuci kojima su posebno mile domaće životinje. Lajma je dobro poznavala miris šumskih zveri i pri njihovom približavanju uvek je glasno lajala. Ipak te noći je ćutala kao zalivena i propustila ubicu.

Zoolog Dmitrij Isonkin je pokušao da objasni za Glas Rusije zašto je postojanje čupakabre samo jedna od legendi i ko je u stvari mogao da isisa krv životinjama u Ukrajini.

- Razume se, ove strašne priče o životinjama, lišenim krvi krivicom tajansvetne čupakabre, nisu ništa drugo do priče koje golicaju uši, da budemo otvoreni, ne baš obrazovanih ljudi. Seoski stnaovnici su spremni da nazovu čupakabrom svakog olinjalog psa ili bolesnog vuka koji su napali njhove pitomce. Tim pre što izbliza ovu čudnu zverku niko nije video, a svi koji su videli često su imali različita svedočenja. Obično ovako na životinje mogu da napadaju obolele od besnila zveri, posebno u periodu hidrofobije. U tom stadijumu bolesti naglo se povećava osetljivost za nadražaje čula – jako svetlo, različite zvukove (životinje je mogao da privuče šum iz kaveza) i jaka žeđ. Bolesne zveri psotaju agresivnim, mogu da haluciniraju. Tačnije napadaju, ali tela upravo ostavljaju netaknutim.

Da li je tako ili ne, teško je reći. Pri tome napadi zverskih vampira zaista su učestali kako se uvećavaju žarišta širenja besnila u Ukrajini, ali tačnih naučni podataka koji potvrđuju postojanje čupakabre nema. I mnoga saopštenja očevidaca o tome da nije bilo tragova borbe, krv je ispijena do poslednje kapi, u praksi nisu istinita. Ipak, u naučnim ustanovama nekih zemalja vrše se istraživanja tragova koje ostavlja, kako se pretpostavlja, ovo biće.

A za sada čupakabra ostaje samo tajanstveni krvopija iz narodnih bajki, koje uliva strah u kosti svim domaćinima koji drže stoku i odlično podiže rejting medija.