U Evropi rastu antiislamistička raspoloženja

Nemački sociolozi su upozorili na jačanje neprijateljstva prema islamu među lokalnim stanovnicima Nemačke. Po njihovim rečima, netrpeljivost prema muslimanima se rasprostire u svim socijlanim slojevima, i među elitom, i među onima koji žive od socijalne pomoći.

Slična raspoloženja beleže se praktično u svim zemljama Severne i Centralne Evrope. Može se govoriti o talasu islamofobije. Činjenica da je sada tim raspoloženjima zaražena pre svega tolerantna evropska srednja klasa, i izaziva, po svemu sudeći, najveću uznemirenost branilaca prava lokalnih muslimana.

Međutim eksperti u spoju lokalni muslimani pozivaju da se reč „lokalni“ stavi u zagradi. Pošto aktuelni nemački muslimani su u najboljem slučaju drugo-treće, a najčešće prvo pokolenje, najverovatnije Turaka. Koristeći posleratne evrospke komplekse, što se posebno tiče Nemačke, oni su se maksimalno, a ponegde i demonstrativno, distancirali od sociokulturnih tradicija svoje nove domovine. Govori ekspert Instituta za Evropu Vladislav Belov.

- Islam je u Nemačkoj proširen prvom redu među migrantima. Pravi islamisti među građanima nemačko porekla mogu da se izbroje na prste. zato je reč ne samo o odosu prema islamu, koliko o odnosu prema migrantima, koji ispovedaju drugu religiju. Ovaj odnos je zasnovan na tome kako se došljaci odnose prema tradicionalnom načinu života i kulturi. Problem se može formulisati na sledeći način: koliko evropska kultura koja se zasniva na hrišćanskim vrednostima, može da egzistira sa drugim kulturama. ako muslimanske zajednice budu ispoljavale nepoštovanje prema lokalnim kulturama, običajima, tada će rasti neprijateljstvo. to je ptianje spremnosti građana sa migracionim fonom da se uklapaju u leokalnu kulturu. ali verovatnoća neprijateljstva kao masovne pojave je minimalna.

Osnovne primedbe evropljana prema muslimanima ne tiču se islama kao takvog. Prva primedba je nahlebništvo, pošto mnogi migranti ne žele da rade, a sada verovatno više ne mogu zbog gubitka elementarnih radnih navika. Druga po značaju primedba je zanemarivanje lokalnih tradicija i kulture. I ono nije religioznog, već socijalnog tipa.

Kao odgovor muslimani optužuju evropljane za diskriminaciju prilikom prijema na posao. I osim toga muslimani smatraju da u okviru zakona oni mogu da ispovedaju veru svojih predaka i da obavljaju sve neophodne rituale.

U stvari, kako tvrde mnogi eksperti, koren problema je u otme što su strane u ovom konfliktu izgubile zainteresovanost za mirnu koegzistenciju. Ni jednima ni drugima nisu potrebni veći kompromisi sa drugom religijom. Evropskim muslimanima zato što im nova domovina dozvoljava da žive i da se ponašaju tako kako su vekovima živeli i ponašali se njihovi preci. A starosedecima zato što smatraju da granice zdravog razuma u sporu dve civilizacije odavno su narušene. To je i dalo povod vodećim evropskim političarima da tvrde da je došlo do kraha multikulturalnosti. Govori istoričar islama, profesor Visoke škole ekonomije Leonid Sjukijajnen.

- Po meni, govoriti o krahu politike multikulturalnosti nije osnovano. Zato što u stvarnosti ovakva politika se nije sprovodila. Druga je stvar što ja ne bih govorio o islamofobiji. Može se pitanje postaviti i tako. Ali to je samo jedna od strana problema. Reč je o problemu uključenosti muslimana u evropski kulturni, javni prostor.

Sve to je naravno tako. Ali korene islamofobije na evropskom kontinentu treba tražiti ipak u glavama samih starosedelaca, tačnije u njihovoj duši.

Sergej Duz,