Iluzorni pejzaži Njen Huver predtavljeni u Moskvi

2013. godina je proglašena za unakrsnu godinu kulture Rusije i Holandije. I jedan od prvih kulturnih događaja na programu je izložba radova Nen Huver, jedne od najpoznatijih setskih umetnica u oblasti medijskog pejzaža. Izložba je otvorena u Državnom centru savremene umetnosti u Moskvi.

Nen Huver rođena je u SAD i svoju stvaralačku karijeru je započela sasvim tradicionalno – bavila se slikarstvom i skulpturom. Ali 70-ih godina je došla do zaključka da je slikarstvo nedovoljno objektivno i odabrala je nov način predstavljanja realnosti – ona se okrenula video-artu. Tada je prešla iz Amerike u Amsterdam.

Kako je rekla za Glas Rusije koordinator izložbe Karina Karajeva,

- Nen Huver je među prvima počela da se bavi problematikom video-pejzaža. Ona se dugo bavila slikarstvom, zatim ga je odbacila i pokušala da projektuje slikarstvo u videoumetnosti. Njeni prvi ogledi spadaju u početak 70-ih, kada je vizuelna umetnost tek stasavala.

Plastika tela, vizuelne iluzije i analogije, neočekivani svetlosni efekti. Radovi Nen Huver ostavljaju čudan utisak – apstrraktni prostor se stvara, činilo bi se, od sasvim običnih predmeta i formi. Granje drveća, komadi tkanine, fragmenti ljudkog tela uz pomoć majstorski izgrađene svetlosti, igre fokusa kamere, neočekvanih uglova pretvaraju se u nešto nejasno i ne uvek estetski prihvatljivo, ali čarobno.

Video-art je umetnost koja nije jednostavna za percipiranje, ona zahteva od gledaoca određenu pripremu. Tamne izložbene sale, sjaj monitora i skup višeznačnih likova snažno utiču na psihiku. Po mišljenju Karine Karajeve,

- Nen Huver je počela da se bavi problemom tela, ali ovaj problem nije tako agresivan da se govori o nekakvim gendernim uticajima koji postaju aktualni i popularni u naše dane, ali ona je odredila osnovne tendencije koje se dešavaju danas u umetnosti.

Posetioci izložbe suočavaju se sa složenim zadatkom: Nen Huver ih uvlači u svoju igru, uporno pozivajući da postanu svojevrsni koautor – da odgonenu zamisao umetnice i da ispune objekte sopstvnim smislom i pokušaju da shvate šta jeste ili šta može da bude likovna umetnostu doba novih tehnologija.

Armen Apresjan,