Evropa u potrazi za boljim mestom za život

Tema evropske dužničke krize nije prvi put centralna tema na ekonomskom forumu u Davosu. Ipak, ovog puta ona se ne razmatra samo iz perspektive traženja puta izlaska iz krize. Politika čvrste budžetske ekonomije- to je realnost, koja već postoji u Evropi. I posledice već primenjenih mera ne ulivaju nadu.

U četvrtak su obelodanjene nove cifre koje oslikavaju nivo nezaposlenosti u Španiji- 26%. To je novi istorijski maksimum. Statistika koja se tiče nesaposlenosti među mladima, još je lošija- perspektiva svakog drugog mladog čoveka je loša ili je nema u ovim zemaljama. Indikativna je situacijau Portugalu: građani napuštaju svoju zemlju i odlaze u Brazil ili Mozambik- u donedavno bivše portugalske kolonije. Ovaj proces komentariše sociolog Nikita Pokrovski:

- Proces globaliczacije utiče na to, da tržište rada upućuje mlade ljude tuda gde je nivo nezaposlenosti niži. Novina se satoji samo u tome, nasuprot onome kako smo mi ranije smatrali, da bi trebalo ići u razvijene zemlje, u Zapadnu Evropu i SAD, a sada vidimo suprotne modele, kada iz tih zemalja stručnjaci dolaze u npr zemlje BRIKS. JAR sada nudi mnogo radnih mesta. U odnosu na Rusiju situacija je ista.

Primetni su takvi tokovi migracije radne snage, govori ekonomsita Vasilij Koltašov:

- EU aktivno napuštaju upravo ljudi sa dobrim obrazovanjem, sa dobrim kvalifikacijama. Oni odlaze u one zemlje koje su se ranije smatrale periferijom i tamo spadaju u višu srednju klasu. Ili odlaze kvalifikovani radnici koji onda čine srednji sloj. Znam, da ljudi sa dobrim obrazovanjem napuštaju Severnu Evropu, u tom smislu i Nemačku i Francusku. Što se tiče Grčke, moji poznanici iz te zemlje dolaze u Rusiju. Ruisja se uopšte smatra za dobro mesto za kvalifikovanu radnu snagu iz Evrope.

Građani EU dolaze u Rusiju, bez obzira na konstantna političko – ekonomska zastrašivanja u vezi sa situacijom u zemlji, koja se svakodnevno pojavljuju u zapadnim medijima. Na licu mesta evropljani se mogu uveriti da je situacija, blago govoreći, drugačija- primećuje politikolog Boris Kagarlicki:

- Rusija, sa tačke gledišta zapadnog evropljanina- to je zemlja gde danas ima mnogo novca i postoji određena stabilnost. Ovde se otvaraju mogućnosti za one koji žele da rade u struci. Pri svemu tome, Rusija ima još jednu prednost- to je zemlja gde postoje muzeji, pozorišta, izložbe, uopšte, to je jedna kulturna sredina. Eto, skup nekoliko faktora dovodi do toga, da na današnji dan prilično mnogo zapadnoevropskih stručnjaka razmišlja o dolasku u Rusiju.

Važan i veliki plus je i niska stopa oporezivanja plata- svega 13%. Za strance je je ova stopa nešto viša, ali svejdno, u poređenju sa evropskim, neuporediva. I najvažnije- ne zavisi od visine prihoda. Kako je pokazao primer Francuske, poslednji faktor je bio presudan za pojedine građane Francuske pri donošenju odluke o promeni mesta života.

Marija Vesnovskaja,