EKA plus NASA jednako Mesec?

Evropska kosmička agencija (EKA) i Nacionalna uprava za austronautiku i istraživanja kosmičkog prostora SAD (NASA) potpisale su sporazum po kojem službeni modul budućeg pilotiranog broda Orion za letove van Zemljine orbite biće proizveden na osnovu evropskog teretnog broda ATV.

Prvo let Oriona planiran je za 2017. godinu, kada brod u bespilotnom režimu treba da dostigne Mesec. Drugi let, po planu već uz učešće ljudi, treba da bude održan 2021. godine. Novi sporazum agencija može da znači da će u sastavu posade biti evropljanin. Potpisani sporazum je još jedno svedočanstvo o tome da će budućnost istraživanja kosmosa postati najverovatnije stvar međunarodne saradnje.

Evropski teretni brod ATV (Automated Transfer Vehicle) koristi se za održavanje MKS od 2008. godine. Za to vreme tri ATV su posetila stanicu, za let se priprema četvrti, Albert Anštajn. Posle leta petog ATV 2014. godine program treba da bude završen.

Sa druge strane, Orion NASA radi zajedno sa novim raketnim nosačem SLS. Ova veza treba da osigura SAD aktivan povratak u pilotiranu kosmonautiku posle epohe šatlova. Istina, dalji program čovekovog prisustva u kosmosu je nejasan, kao glavni cilj najčešće figurira Mesec. Ali šta upravo planiraju da učine za vreme leta, za sada se ne zna.

Više ili manje je određena prva ekspedicija EM-1 (Exploration Mission 1) 2017. godine. Kosmički brod Orion u bespilotnoj varijanti 17. decembra 2017. biće izbačen u kosmos uz pomoć nove rakete nosača i krenuće ka Mesecu. Drugi Orion može da startuje ka Mesecu 2021. godine, sa posadom od četiri čoveka. Prema novom sporazumu, u službenom modulu Orion biće motori, rezervoari, sistem puravljanja temperaturnim režimom, rezerva vode i kiseonika. Osim toga, na Orion će dostaviti solarne panele sa karakterističmom za ATV formom u obliku slova H.

Takav ulazak Evrope u pilotirani pgogram SAD može d aznači da kako budu napredovali radovi, započeće pregovori o uključivanju evropskog astronauta u buduću posadu prve pilotirane misije. Pošto je sada rad MKS garantovan samo do 2020. godine, ta odluka će osigurati postepeni prelazak sa jednog tipa pilotiranih ekspedicija na drugi. Naravno, ako sve bude uspešno.

Između ostalog, tehnički problemi mogu da ne budu glavni u programu Oriona. Glavna primedba za njega je u odustvu jasno postavljenog cilja misije. Pretpostavlja se da sve što se radi u oblasti pilotiranih letova treba da dovede čoveka na Mars. li jasnog plana za dostizanje Crvene planete za sada nema. Još jedna ideja je da se Orion iskoristi za pilotirani let na asteroid. zadatak je amciozan i zanimljiv, ali ne nailazi na jednoglasno odobravanje.

Učešće Evrope u projektu može da se razmatra kao svojevrsna garancija nastavka rada. Ipak eksperti takođe očekuju pojavu dokumenta NASE koji će označiti konačne ciljeve pilotiranog programa za narednu deceniju.

Isto to je više ili manje pravedno u polgedu Rusije. Nedavno objaveni program kosmičke delatnosti Rusije do 2020. godine ubraja pilotiranu kosmonautiku i treći prioritet (posle razvoja sfre kosmičkih usluga i kosmičke nauke), pošto će do te godine ona delovati uglavnom na bazi MKS. Ipak u programu se pominje i to da u narednih 7 godina treba napraviti naučno-tehničku osnovu za čovekove letove u daleki kosmos. Verovatno se podrazumeva u prvom redu let ka Mesecu. Ali konkretnih podataka u programu nema. Možda zato što on više liči na plan rešavanja najnasušnijih potreba domaće kosmonautike. letovi na druge planete za sada ostaju ako ne umetnost radi umetnosti, onda prilično dugoročno ulaganje.

Olga Zakutnjaja,