Deo iz kosmosa posle 300 miliona godina?

Metalnu nazubljenu letvu, ispresovanu na uglu, pronašo je stanovnik Vladivostoka kada je palio kamin. Neobični pronalazak odneo je primorskim naučnicima. Posle brižljivog proučavanja predmeta, istraživači su pronašli da je pronalazak star 300 miliona godina i da ju je napravilo živo biće. Ali naučnici ne mogu da odgovre na pitanje ko je napravio letvu.

Čudan artefakt u uglju, slučaj je koji za naše vreme nije ni iz daleka usamljen. Svi ovi neobični pronalasci dovode naučnice u ćorsokak, pošto potkopavaju svemoguće fundamentalne koncepcije savremene nauke. Prva je bila pronađena u državi Masačusets 1851. godine u SAD, prilikom miniranja rudnika. Vaza od srebra i cinka u uglju datirana je Kembridžskim periodom, koji je započeo pre 500 miliona godina. 1912. godine u Oklahomi pronađen je u uglju gvozdeni kotlić star 312 miliona godina. 1974. godine pronađen je nepoznat aluminijumski deo u rudniku u Rumuniji. Deo liči na čekić ili oslonac noge za sletanje kosmičkog uređaja Apolon koji nije mogao da napravi čovek pošto spada u period Jure.

Nedavni artefakt iz Vladivostoka ponovo je naterao naučnike da se zamisle. Ugalj u kojem je bio pronađen neobični deo bio je dovezen u Primorski kraj iz Hakasije, iz Černogorskog regiona. Poznata starost ovog uglja je 300 miliona godina. Zato su naučnici pretpostavili da metalni detalj treba da bude iste starosti kao i ugalj.

Kada su geolozi pažljivo razbili komad uglja, našli su lak i mek deo dužine 7 centimetra, izrađen od legure aluminijuma (98%) i magnijuma (2%). Sa jedne strane, čisti aluminijum se krajnje retko sreće u prirodi, zato su naučnici prepostavili da je deo napravljen veštački. Sa druge, neobična legura dela je omogućila naučnicima da objasne očuvanost predmeta. Čisti alumiijum se pokriva stabilnom patinom oksida, što ometa dalju koroziju. Na kraju 98-procentna legura aluminijuma izdržava visok pritisak, ekstremne temperature i agresivnu prirodnu sredinu.

Naučnici su se zapitali da nije aluminijum kosmičkog porekla. Zahvaljujući proučavanju meteora, nauka zna za postojanje vanzemaljskog aluminijuma-26 o koji se raspada u magnijum 26. Prisustvo 2% magnijuma u leguri upravo i može da svedoči o kosmičkom poreklu predmeta. Ali kako bi se potvrdila ova hipoteza treba izvesti niz dodatnih istraživanja.

Poslednje što je začudilo naučnike je neobična sličnost predmeta sa savremenom nazubljenom letvicom. Teško je pretpostaviti da je priroda mogla da napravi predmet sa 6 pravilnih zubaca i jednakim intervalom među njima. Uz to razmer intervala između zubaca bio je vrlo širok u odnosu na same zupce. Veroatno je ova letva bila deo složenog mehanizma. Slični delovi se koriste u savremenim mikrsokopima i drugim uređajima. Postavlja se pitanje kako je tako složeni deo mogao da napravi čovek pre mnogo miliona godina?

Kada se za pronalazak saznalo, počelo je da se govori o tome da nazubljena letva pripada NLO. Ali ruski naučnici ne žure da daju glasne izjave, pre se odlučuju za dodatno istraživanje predmeta.

Olga Zamanska,