Severna Koreja izvlači staru novu političku kartu

Pjongjang je izjavio da planira novu nuklearnu probu. U saopštenju Državnog komiteta za odbranu Severne Koreje, na čijem čelu se nalazi Kim Džong Un, se kaže da je proba usmerena protiv SAD. Pjongjang je, takođe, potvrdio da će produžiti sa lansiranjem satelita i raketa dugog dometa.

Saopštenje o pripremi nove nuklearne probe je odgovor Pjongjanga na proširenje sankcija SB UN.

SB UN je 22. januara usvojio rezoluciju kojom osuđuje nedavno lansiranje rakete Severne Koreje. Istovremeno je proširen spisak organizacija i lica u Severnoj Koreji na koje se odnose ranije uvedene ekonomske sankcije. One su uvedene 2006. i 2009. godine kao odgovor Pjongjangu na testiranje nuklearnih postrojenja. Sankcije praktično zatvaraju spoljne finansijske kanale sever-korejskim kompanijama koje rade u raketno-nuklearnoj oblasti.

Prva reakcija Pjongjanga na novu rezoluciju SB UN je saopštenje o nameri da se poveća svoj vojni potencijal i razvija nuklearni program. Istovremeno je odbio da učestvuje u šestostranim pregovorima o likvidaciji nuklearnog oružja na Korejskom poluostrvu. Pregovori sa učešćem SAD, Kine, Rusije, Japana i obe Koreje traju već 10 godina.

Prema mišljenju stručnjaka Centra za Pacifički obruč pri Ruskoj Akademiji nauka Vjačeslava Amirova, Pjongjang svojom oštrom reakcijom želi da postigne minimum tri cilja:

- Unutrašnji – pokazati odlučnost, složnost rukovodstva. Drugi zadatak – privući pažnju. Pjongjangu je potrebna pomoć sa strane, a ne može nikako da je dobije. On hoće svojim naglim ispadima – to je stara taktika – da privuče pažnju. Pokušava da dobije pomoć u zamenu za odustajanje od svojih namera. Osim toga, to je određeni signal novom rukovodstvu Južne Koreje. Njen predsednik stupa na dužnost krajem februara. U Seulu se vode debate o perspektivama međukorejskih odnosa, u izgledu je njihova korekcija. Pjongjang želi da svojim saopštenjima izvrši psihički pritisak na susede, na novo rukovodstvo Južne Koreje.

Međunarodna zajednica se kategorički protivi širenju kluba nuklearnih država. Na to je skrenuo pažnju direktor Centra društveno-političkih istraživanja Vladimir Jevsejev. On je istakao dva aspekta odluke Pjongjanga da izvrši probu nuklearnog postrojenja:

- S vojne tačke gledišta, ne postoji neophodnost treće nuklearne probe. Zato što, kako je poznato, Severna Koreja nema gotovo nuklearno punjenje. Međutim, s političke tačke gledišta, nuklearna proba može biti odgovor na pritisak koji na Severnu Koreju provode, pre svega, SAD, Japan i Južna Koreja.

Prethodnog dana je MSP Rusije pozvalo Pjongjang da odustane od nuklearnog oružja i svih raketno-nuklearnih programa. A, takođe, i da se vrati u Sporazum o neširenju nuklearnog oružja i da se pridruži Sporazumu o celokupnoj zabrani nuklearnih proba.

Konstantin Garibov,