Letonija vodi po odlivu ilegalnog kapitala

Letonija je postavila antirekord. Po razmerama ilegalnog odliva kapitala po glavi stanivnika ona je pokazala najgori pokazatelj među svim državama postsovjetskog prostora. Kako je izračunala američka istraživačka forma Global Financial Integrity, u prvoj deceniji nezakonitim putem iz republike je bilo izneto skoro 7 milijardi dolara. Suma nije mala, uzimajući u obzir da je ona jednaka skoro jednoj petini unutrašnjeg bruto proizvoda čitave Letonije.

Osnovni kanal ilegalnog izvođenja sredstava iz Letonije, kako smatra američka Global Financial Integrity, jesu mahinacije oko carinskih taksi. Kompanije specijalno smanjuju cenu izvozne robe, kako bi umanjile carinu i poreska opterećenja. Mada navedenu statistiku lokalni eksperti tumače drugačije. Radi se o tome što se prvo ilegalni kapital dovozi u Letoniju, legalizuje, i tek zatim izvozi – klasična shema pranja novca. Postojanje slične prakse priznaje potpredsednik letonskog parlamenta Andrej Klementjev.

- Najverovatnije su ovi podaci o Letoniji napisani u takvom ključu da su ova finansijska sredstva stigla na teritoriju Letonije nezakonitim putem za određene manipulacije. I zatim takođe uspešno bila izvedena van granica republike. Pošto odlično vidimo da nema takvih mogućnosti, takvih zarada, takvog prometa, tako velikih kompanija koje bi mogle da realizuju takav novac. I nema takvog segmenta u Letoniji koji bi mogao da osigura toliku finansijsku masu.

Prema proračunima američkih stručnjaka u periodu od 2001-2010. godine iz Letonije je ilegalno izvezeno 6 milijardi 800 miliona dolara. Tačnije godišnje se iz republike izveze oko milion 700 miliona dolara nezakonitih sredstava. Sam model bankarskog sistema sada je formiran tako da ni iz daleka poslednju ulogu u biznisu lokalnih kreditnih organizacija igra upravo legalizacija nezakonitog novca. Mišljenje generalnog direktora Finansijsko-bankarskog saveta ZND Pavla Nefidova.

- Istorijski se desilo tako da posle raspada Sovjetskog Saveza letonske banke su zauzele takvu nišu koja se vrlo delikatno nazivala – servisiranje klijenata u specifičnim operacija.a Šta u prevodu na ruski jezik znači: slanje novčanih sredstava iz zemalja ZND u zapadne banke, koje ne podležu poreskim služmama.

Eksperti ističu da su slične sive sheme za pranje novca ostale u mnogim letonskim bankama čak posle ulaska zemlje u EU 2004. godine. O jednoj od njih govori nezavisni analitičar Sergej Trofimov.

- Još čak pre ulaska u EU u Letoniji su se formirali specijalni tipovi fondova koji su bili formirani, ako se kaže jednostavno – u cilju pranja novca i daljeg njegovog odvođenja u inostranstvo. Ove sheme su delovale vrlo jednostavno. Recimo, od „prljavog“ novca kupovane su akcije globalnih kompanija i posle ulaganja ovog novca u akcije, one su se prodavale preko drugog brokera i novac je prevođen na drugo pravno lice.

SAD i EU mnogo puta su kritikovale vlasti Letonije za to što republika ostaje jedan od ključnih međunarodnih centara za pranje novca. Ipak za sada napori Rige u rešavanju ovog problema ne donose osetne rezultate. Neki eksperti govore da to nije slučajno: u praksi vladi može da koristi takva situacija, pošto ma ko bio klijent letonskih banaka, procenat za operacije plaća, osiguravajući bankarski sektor dobrim zalogajem.

Kiril Bezverhi,