Vojno-politička kriza u Maliju bila neizbežna

Počev od 10. januara su saopštenja o toku antiterorističke operacije u Maliju protiv džihadista učestala. Sudeći po njima, vojne akcije su već obuhvatile Sever zemlje, koji su nedavno kontrolisali džihadisti. Od 24. januara francuska avijacija bombarduje gradove Tombuktu i Gao.

Na kopnu malijska vojska čisti od džihadista vraćene gradove i sela… Toliko opširan rat nije vođen ni u jednoj od zemalja Zapadne Afrike tokom čitave postkolonijalne istorije, možda samo u Nigeriji, kada se borila protiv odvajanja Biafre, gde je Francuska paradoksalno učestvovala na strani seperatista.

Mali je pre godinu dana bio smatran u tom regionu skoro uzorom političke stabilnosti. Da li se mogao da se izbegne današnji haos? Izgleda da je rat postao skoro neizbežan. Kobni je uzrok zauzimanje malijskog severa od strane džihadističkih grupacija na čelu s Al-Kaidom u islamskom Magribu. Njihov je cilj da pretvore sever Malija, a zatim i čitavu zemlju, u šerijatski sultanat, svojevrsnu predstražu radi nadiranja u susedne zemlje. Pre početka vojne operacije Francuske one su bile dovoljno jake za realizaciju svojih ambicija.

Komentar Filipa Jugona, direktora istraživačkih programa za Afriku Instituta međunarodnih odnosa.

- Niko nije mogao da predvidi posledice francuske intervencije u Libiji i pada Gadafijevog režima – destabilizaciju čitavog regiona, pre svega Malija. To su glavni činioci događaja u Maliju. Sever Malija ni ranije nije bio miran, znaci krize su se ogledali i u političkom vrhu samog Malija. Zatim su na sever zemlje počeli da prelaze grupe Al-Kaida, dok Bamako nije imao snage da bi to sprečio. Nestabilnost su povećali i plemena Tuarega, koji su bili u armiji Gadafija, te su se vratili sa ogromnim količinama oružja.

U Maliju je došlo do vojnog puča, predsednik Amadu Tumani Ture je svrgnut, armija je faktički prestala da postoji.

Prema mišljenju bivšeg rukovodioca jedinice za borbu protiv terorizma Francuske kontraobaveštajne službe, stručnjaka za terorističke mreže u Severnoj Africi, odlučujući činilac pretvaranja severa Malija u rasadnik džihadizma je bio dolazak iz Alžira Al-Kaide u islamskom Magribu.

- Da podsetim, Alžir je u periodu borbe protiv terorista bio podeljen na 9 vojnih regiona. Deveti je obuhvatio Saharu. Emir terorista tog regiona je postao Belmohtar. On je kontrolisao narkotrafik, trgovinu cigaretama, ilegalcima, koji su iz regiona južno od Sahare želeli da pređu u Evropu, kao i ilegalcima iz Pakistana. Belmohtar je slao ogromne iznose na sever Alžira radi finansiranja terorista. Taj novac se koristio radi šerenja ideja salafizma i šarijata u Alžiru, Mauritaniji, Maliju i Nigeru. Alžirska armija je oterala sve teroriste iz Saharske zone Alžira. Zato su emir i njegovi odredi počeli da kontrolišu trgtvinu na Severu Malija. U odrede emira u Maliju su prešli alžirski teroristi, koji su doživeli poraz od alžirske armije. Nejaka malijska vojska nije mogla da se suprotstavi teroristima. Al-Kaida u islamskom Magribu je brzo našla zajednički jezik s ratobornim Tuarezima. O jačanju džihadista na severu Malija bilo je svima poznato, između ostalih i vlastima afričkih i nekih evropskih zemalja, ali niko nije ništa učinio da bi neutralisao terorističke organizacije. Malijska država je bila protiv takvog mešanja u unutrašnje poslove zemlje, što je doprinelo jačanju terorista, koji su osećali slabost malijske armije i svoju nekažnjivost.

Slažem se sa mojim francuskim kolegama, današnji događaji su direktna posledica pada Gadafijevog režima u Libiji, – kaže ruski učesnik razgovora Evgenije Korendjasov, šef Centra istraživanja rusko-afričkih odnosa Instituta Afrike RAN. To je i rezultat nepromišljene akcije zapadne koalicije protiv libijskog lidera, koji je ipak sprečavao nastanak džihadističkih grupacija u tom regionu.

- Njegov pad je rezultirao time, što su salafističke, ekstremističke snage dobile ozbiljnu podršku u ljudstvu, kao i vojnu podršku, - kaže Evgenije Korendjasov. - Da nije libijskih događaja, ne bi došlo do krize, koju preživljava čitav region. Tuarezi nisu uvek nalazili zajednički jezik sa Bamakom, ali njihovo današnje učešće obuzdalo je ekstremističke islamističke snage. Pokret Belmohtara je omeo separatističke težnje Tuarega, zatim iskoristio slabljenje malijske države usled vojnog puča. Međunarodna zajednica je potcenila snagu i mogućnosti džihadističkih grupacija na severu Malija. Neki su analitičari tvrdili da je posle terorističke akcije 2001. godine u Nju-Jorku potencijal Al-Kaide se smanjio. Međutim, on je i dalje visok, to je velika međunarodna opasnost. Borba protiv tih snaga je apsolutno neophodna, vojna operacija Francuske u Maliju je počela u skladu sa odlukom SB UN na molbu malijske vlade, zato je ona legitimna i aktuelna.

Malijski događaji ponovo postavljaju pitanje odnosa s muslimanskim svetom, - nastavlja ambasador Evgenije Korendjasov. Bezuslovno, to je složeni problem. Većina arapskog sveta kritikuje operaciju Francuske u Maliju. Zato se postavlja pitanje: neće li se Mali pretvoriti u novi Avganistan. Akcije džihadističkih snaga su deo šireg plana. Zato, - završava ruski naučnik, - međunarodna zajednica mora da pomogne zemlji da se oslobodi od opasnosti islamističkog radikalizma.